... Uplašim se, ponekad, kada pomislim da je Silvija ovdje srećna. Svaki dan, ustajanje, doručak, tuširanje, šminkanje, navlačenje čarapa, gaćice, bore oko očiju, boja kose, unutrašnjost nozdrva, ušiju, usta, svakog jutra pitanje šta ćeš ti da radiš danas, nekad odgovorim, nekada, zainat, neću.
Kada izađe, ustanem iz kreveta, ne odem u kupatilo, iako bih morao, ne odem, ustanem i odem do prozora. Stojim ispred prozora, ili da kažem, iza prozora. Gledam ulicu, automobile, studente, đake, osjećam hladnoću koja je tu, na dodir ruke, hladni vazduh, hladne misli....
.png){kind=logo}
