Da li ponekad vidimo ono što želimo, a ne što zaista jeste?
U prvom romanu Željke Zebić „Tajna srca malenog“ upoznajemo Ines i Aleksu, neobičan par sa beogradskog asfalta u drugoj polovini osamdesetih. Ali najviše ih vezuje sloboda da jedino jedno pred drugim maštaju i pričaju o tome, bez podsmeha i sumnjičavosti da se snovi retko ostvaruju.
Međutim, Aleksa krije niz tajni od nje. Kada je otkrivanje istine neminovno, čarolija prestaje. Sreću se decenijama kasnije, i taj susret probudi u njemu želju da ponovo razgovaraju o svemu. Aleksini pokušaji probude uspomene na osamdesete i oni se prisećaju, svako iz svog ugla, godina akda su se okruženi nametnutim pravilima, voleli. U vreme kada je izgledalo da je sve moguće, samo ukoliko je tajno ili u skladu sa uverenjima većine.
Treba li otvarati kofer uspomena, ili ih ne dirati jer će time izgubiti svaki smisao i razlog za postojanje?
.png){kind=logo}
