„Mi, momci koji smo krajem sedamdesetih (dakle u našim najboljim godinama) piskarali po omladinskoj i rock štampi, stopirali po Evropi, u vrećama za spavanje se po kampovima valjali sa „strankinjama s plavi eyes“ i opsenarili ih pričama o muzici, filmovima i knjigama, paradoksalno imamo dosta sličnosti sa glavnim junakom „Ovnove glave i veprovog zuba“. Iako on četiri decenije kasnije u istim tim, kasnim dvadesetim godinama, piše dobro plaćene filmske kritike, ležerno sa ženskom iz Njujorka ide avionom na odmor u Rim, neobuzdano divlja po trendi klubovima i uopšte „puši, pije, tulumari i guta pilule“, muči ga ista stvar. A to je večita potraga za ljubavlju koja se tako često fokusira na nešto teško dostižno. Džaba civilizacijski i tehnološki pomaci, društvene mreže, sms-ovi, mailovi. U toj borbi u kojoj ga vrebaju opasnosti od španskog zida, votke iz plastične flaše, razni drugi opijati, površne namigušice, osveta ljubomornog šefa i mnoge druge zamke, pokušava da nađe sebe. Da li je u tome uspeo? Tja, a ko je?
Petar Janjatović
.png){kind=logo}
