U knjizi je 13 eseja, raspoređenih u dva poglavlja: I. „Kritička misao između ništavila i mita“; II. „Mogućnosti i ostvarenja“.
Prošlo je preko tri decenije od prvog izdanja Preispitivanja. Za to vreme svet se temeljno promenio. –Posle burnih i maštovitih šezdesetih godina, kad je omladina sveta pokušala da promeni autoritarno društvo u koje je bila bačena, i da iskusi sve strogo zabranjene čarolije života, svuda su prevladale snage reda i tradicije. One su pod vidom globalizacije i uspostavljanja „novog svetskog poretka“ svuda krenule u borbu za svetsku dominaciju. Opterećena nesposobnom, birokratskom gerontokratijom, iscrpljena takmičenjem u nuklearnom naoružavanju, propada i raspada se „prva zemlja socijalizma“, a s njom i svi njeni saveznici u Istočnoj Evropi. Time je poremećena ravnoteža straha i ceo međunarodni poredak čija je relativna stabilnost na njoj počivala. Jedina preostala supersila, SAD, i njen vojni savez, NATO, krenuli su u seriju agresivnih ratova koji su najpre bili opravdavani kršenjem ljudskih prava i „humanitarnim katastrofama“, a u novije vreme „međunarodnim terorizmom“. – Svrha Preispitivanja je bila da prevaziđe dogmatski duh, da pokaže da u istoriji nema nikakvih gvozdenih zakona, nikakve istorijske neminovnosti, da iza materijalnog progresa koji nije praćen humanizacijom rada i celokupnosti društvenih odnosa – stoji ogromna duhovna i moralna praznina. Trebalo je pokušati da velike ljudske nade, vezane za slbodnije, pravednije, racionalnije i duhovno bogatije duštvo, imaju puno smisla, ali u najboljem slučaju izražavaju istorijske mogućnosti. Tada je izgledalo da su te mogućnosti, locirane na istorijskom horizontu, ostvarljive u doglednoj budućnosti bar za neke zemlje. – Današnje preispitivanje istih humanih pretpostavki vodi sumornom zaključku da su te mogućnosti više ili manje daleko s one strane istorijskog horizonta, da je reč o duboko humanoj viziji čije ostvarenje neće doživeti niko od danas živih ljudi. – Beograd, 21. januar 2004.
.png){kind=logo}
