Hoćemo li da znamo nešto od čega najradije odvraćamo pogled? Da saznamo stvari o sebi, a da pri tome ne laskamo? U tom pogledu nema boljeg vodiča od Larošfukoa, kako nekad, tako ni danas. S tim se slažu i Volter, Fridrih Niče, Marsel Prust, general De Gol, Artur Konan Dojl...
U ovoj izvrsnoj i dragocenoj knjizi naći ćemo misli o autorovim omiljenim temama, o samoljublju, poroku i vrlini, ljubavi i ljubomori, pristrasnosti, prijateljstvu, strasti i ponosu. U svojoj četrdesetoj godini, Fransoa, vojvoda od Larošfukoa (1613–1680), napustio je politiku i počeo da piše svoje maksime.
Poetična, ironična i često humorna, njegova mudra zapažanja brutalno su dalekosežna i odličan su izvornik za svakog ko je istinoljubiv i inteligentan.
.png){kind=logo}
