Novela Prostodušno srce poslednje je remek delo Gistava Floberа (1821-1880). Objavljena 1877. g, ona prati sudbinu jedne žene iz naroda, i, prema nekim izvorima, inspirisana je ličnošću Floberove dadilje. Јunakinja ove dirljive priče zove se Felisite, kao i sluškinja Eme Bovari, i to nije jedina dodirna tačka s velikim Floberovim romanom. Radnja se takođe odvija u Normandiji, gde je pisac proveo čitav svoj život, pа је Prostodušno srce neka vrsta epiloga romanu Madam Bovari, а istovremeno savršen primer Floberovog neprevaziđenog stila.
„U dane velike žege nisu izlazili iz sobе. Bleštava svetlost spolja utiskivala je svetle pruge između prečki žaluzina. Ni šuma u selu. Dole, na pločniku nikog.
Ova rasuta tišina pojačavala je mir stvari. U daljini , čekići šupera zaptivali su rupe podvodnim bokovima lađa, а težak povetarac smora donosio je miris katrana. . . “
