Ova kapitalna knjiga predstavlja do sada najobimniji, najdokumentovaniji i najstudiozniji prikaz kritike rada medija i njihovog odnosa prema vlastima na prostoru dve države, ali i prema društvu u celini od početka novog milenijuma do današnjih dana, s centralnim akcentom na period od 2001. do 2003. godine i na period od 2014. do 2016. godine.
U knjizi je u šest ogleda prikazan proces razvijanja i taloženja negativnog značenja koje su u proteklih gotovo dvadeset godina preko medija konkretno poprimila imena Zorana Đinđića, Vladimira Popovića, Stanka Subotića, Mila Đukanovića i Aleksandra Vučića. Na osnovu toga je, kao ključna za srpske i crnogorske medije, ali i za medijsku sferu uopšte, izvedena definicija njihovog rada koja se, prema Kaićevom ubeđenju, uvek ogleda u odnosu pojma imena i manipulacije nad njim.
Autor pokazuje da su pomenuta imena među najnegativnijim u medijskom polju Srbije i Crne Gore, da se ona međusobno često povezuju i u istom kontekstu ponavljaju već dugi niz godina, te da je na taj način o njima stvorena „fundamentalna neravnodušnost“ među konzumentima medija. „To je, drugim rečima, značilo da sam uspeo da ocrtam svojevrsnu crnu rupu u kojoj sva profesionalna načela novinarstva na ovim prostorima najednom prestaju da važe, a novinari nezaustavljivo klize u singularitet svoje moralne izopačenosti“, navodi autor u prologu knjige.
Glavna pitanja posle čitanja za Ivana Tasovca, direktora Beogradske filharmonije, bivšeg ministra kulture i informisanja u Vladi Srbije i jednog od recenzenata ove knjige, glase: „Da li će nekoga da opomene? Da ga natera da se preispita? Ili, ako je to nemoguće, da li ćemo mi ikada postati zemlja u kojoj će za napisanu i izgovorenu reč, za laž, biti tražena i dobijena odgovornost?“
„S nizom dobrih razloga, ovo delo možemo smatrati originalnim, racionalno uverljivim, korisnim i, izvesno je, kontroverznim. Hrabrost autora, preciznost u faktografiji, logičnost zaključaka i snažna moralno-politička indignacija nad mnogim akterima i događajima, knjigu će učiniti polemičnom i otvorenom za brojne, vrlo verovatno protivrečne interpretacije“, piše u svojoj završnoj reči profesor na Učiteljskom fakultetu u Beogradu i politički analitičar, dr Dejan Vuk Stanković.
Knjiga „Ime i manipulacija – kodeks srpskih medija i povezanih grupa 2001–2016“ pisana je pune dve godine, a više od godinu dana nakon toga bilo je potrebno da bi pronašla svog izdavača. U njoj se nalazi više od hiljadu i po napomena i bibliografskih referenci, analizirano je isto toliko članaka iz štampanih i onlajn medija, a broj stavki u registru imena i naziva premašuje tri hiljade.
Ištvan Kaić, analitičar medija i publicista, rođen je 1980. godine u Kikindi. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i kompjuterski inženjering na Fakultetu za poslovne studije Megatrend univerziteta. „Ime i manipulacija – kodeks srpskih medija i povezanih grupa 2001–2016“ je njegova druga knjiga posle naučne monografije „Iz sna ka čemu: neka mesta lakanovske psihoanalize“.
.png){kind=logo}
