Valzerove priče na prvi pogled liče na priče ruskog pisca Danila Harmsa, lucidne su i imaju iznenadne obrte i završetke, ali ih razlikuje posebna liričnost, proistekla iz piščeve osetljivosti i životnog tragizma.
Kada bismo svakog pisca mogli da zamislimo u nekom predelu, Valzerovo mesto bilo bi u kući na ivici ambisa. On se, ipak, zadržava negde, opstaje, ali uz pretnju da svaki čas može da padne. Ipak, kod Valzera uvek ima pozitivnog, ima dosta priča koje su čista umetnost “l`art pour l`art”, jer je pisanje za Valzera bilo akt najveće svesne koncentracije, a može se naći i nešto od metafizike zena.
.png){kind=logo}
