DVE OZBILJNE DAME

Ekscentrična i nepredvidljiva Njujorčanka Kristina Gering i njena jednako neobična, uznemirena i napeta prijateljica gospođa Koperfild, sreću se na zabavi. Dve ozbiljne dame, koje se ne mire sa postojećim stanjem stvari, s tuđim ali često ni sa sopstvenim izborima i koje su spremne na ono na šta drugi ljudi i ne pomišljaju, tvrdoglavo se drže svoga puta – jedna je u potrazi za ličnim spasenjem, druga za sopstvenom srećom. Gospođa Koperfild nerado odlazi u Panamu s mužem, ali tamo upoznaje prostitutku Pacifiku, u koju se zaljubljuje. Gospođica Gering, s druge strane, nerado i naizgled iz čista mira, velelepnu kuću blizu grada zamenjuje straćarom na izlovanom ostrvu i okuplja oko sebe neobično društvo: prodavca nekretnina u potrazi za svojim umetničkim bićem, bivšu daktilografkinju koja očajnički traži nekoga ko bi joj, umesto nje same, ispunio život, starca koji veruje da ponovo može biti mlad...
Gospođa Koperfild i gospođica Gering ponovo će ukrstiti puteve na kraju romana za stolom u mračnoj krčmi. Dve ozbiljne dame, stare prijateljice, sešće jedna spram druge da se ponovo upoznaju i što je još važnije – da otkriju same sebe.
Dubok, tajanstven, neobičan i duhovit, roman Dve ozbiljne dame (1943), za koji je Tenesi Vilijams svojevremeno rekao da zaslužuje da postane klasik više od ijednog drugog modernog romana, prvi put se pojavljuje na srpskom jeziku u prevodu Marije Obadović, s pogovorom Tatjane Rosić i predgovorom Trumana Kapotea, prvobitno napisanom za američko izdanje sabranih dela.
Neobična i upečatljiva dela Džejn Bolus manje su poznata široj publici, a za razliku od pisaca, kritika im nije bila previše naklonjena. Kao što gospođica Gering na neke osobe deluje pomalo uznemirujuće i često mora da tera ljude da razgovaraju s njom, i Dve ozbiljne dame pomalo su neprijatne, pomalo uvrnute, pomalo uznemirujuće, i umeju da razgovaraju samo s čitaocima nesklonim ubičajenom. Ili ćete ih udariti kišobranom (kao što će jedna malograđanka udariti gospođicu Gering) ili obožavati.
„Moja omiljena knjiga. Nijedan drugi moderan roman ne zaslužuje više od ovog da postane klasik.“ - Tenesi Vilijams