ANA IN SILAZI U DONJI SVET

Roman Ana In silazi u Donji svet objavljen je u Poljskoj 2006. godine. Sumerska boginja Inana bila je pionirka pohoda u zemlju smrti, i ta ličnost osvojila je maštu Olge Tokarčuk do te mere da se prihvatila „književne arheologije“ i stvaranja iz sačuvanih fragmenata celovite povesti o tom arhetipskom obrascu. Prikazivanjem sveta „odozdo“, iz njegovog dubljeg, biološkog, mitološkog poretka, iz perspektive epohe „kad su bogovi bili ljudi“, autorka prenosi priču u vreme modernog čitaoca, u stvarnost preodevenu u sajberpank scenografiju. Zasnivajući ga na mitu o stvaranju čoveka, Olga Tokarčuk ispisuje Inanin silazak u Donji svet kao metaforu prelaska u senku, dajući svemu tome okvire civilizacijske promene i povratka u budućnost, u kojoj lik buntovnice preispituje korumpirani, nepravedni, patrijarhalni poredak. Polazeći od uverenja da ne postoji jedna i jedinstvena varijanta mita, jer se i priče moraju pripovedati onako kako se menja svet, Tokarčukova ide korak dalje od naučne norme, metafizički proničući u zagonetke prvih principa bića i svojom reaktualizacijom mita zadirući u sve velike civilizacijske diskurse.
Iako u mnogo čemu srodna prethodnim njenim knjigama, Ana In silazi u Donji svet otkriva nam novi način naracije i najavljuje specifičan, polifoni poetski izraz sagledavanja sveta između „beše“ i „biće“, oblikujući tako model „budnog pripovedača“, poznatog iz nobelovskog govora Olge Tokarčuk.

Ako bi danas knjige dizale revoluciju, nazvao bih ovaj roman Olge Tokarčuk revolucionarnom knjigom.
(Pšemislav Čaplinjski, Gazeta Wyborcza, 2006)

Olga Tokarčuk prikazuje boginju Inanu kao prvu buntovnicu u svetskoj povesti, prvu raskolnicu koja se otrgla dominaciji patrijarhalnih bogova i prevratničkom snagom podrila njihovu totalitarističku vladavinu, koja je postojala u obliku režima još pre monoteizma.
(Katažina Kantner, Jak działać za pomocą słów, 2019)