Ostrvski Meda je godinama ležao na polici, prašnjav i zaboravljen, a onda je u kuću ušla nova beba. Porodica odlazi na odmor u Francusku, gde je sve drukčije i mirisnije nego kod kuće. Meda ponovo postaje svedokom porodične idile, odrastanja dece, jednog zaljubljivanja, jednog nevremena, novih tajni, starih tajni… Svako dete mora da ima svog medu kog će vući za uši i pričati mu tajne.
,,Ponekad se pitam zašto ljudi sve vreme moraju toliko da RADE. Neke stvari su, naravno, važne, kao da jedeš, spavaš i lenstvuješ. Ali, ponekad sam video kako Bendžaminova porodica trči tamo-amo, izlazi i ulazi na vrata sa kesama i kišobranima, torbama i odećom, telefonima i ključevima koje su zaboravili na stolu zato što toliko žure. U takvim trenucima mi se čini da je naročito lepo biti medved."
.png){kind=logo}
