U ovoj epizodi imamo priliku da pročitamo priču Tita Faračija, relativno novijeg scenariste (u smislu da do sada nismo imali prilike da se susretnemo sa njim) u DD timu. Ali ovaj strip nije premijeran samo za scenaristu novajliju. Epizodu je crtao miljenik među fanovima – Đovani Fregieri koga po prvi put imamo prilike da vidimo u ovom velikom formatu. Ali dosta o tehničkim detaljima, o čemu se radi u ovoj epizodi koja nas intrigira samom naslovnicom koju je nacrtao Stano?
Nakon pada zvezde padalice, Dilan sreće vanzemaljca, ali pre nego što vojska sazna za njegovo postojanje i okomi se na njega, odlučuje da ga sakrije u svom stanu. Doći će do zbližavanja između istraživača noćnih mora i njegovog novog cimera – Rodžera. Kada serijski ubica krene da hara Londonom, Rodžer oseća potrebu da uradi pravu stvar, da bude poput svog idola Dilana, u prevodu – da postane superheroj!
Naime, ovom pričom je Farači hteo malo da eksperimentiše sa istraživačem iz Krejven Rouda. Hteo je da napravi paralelu, da prikaže dva sveta. Onaj superherojski i onaj dilandogovski. Pa hajde, povucimo tu paralelu.
Dakle, na obe strane imamo junake. Dilan (ako izuzmemo njegovo peto i po čulo) nema nikakve nadljudske sposobnosti. Pesimista, emotivno nestabilan sa nerazrešenim odnosom sa roditeljima i skeptičan prema irealnom svetu iako se gotovo svakodnevno sa njim susreće. A kakav je portret jednog superjunaka? Razvijen moral, nadljudska snaga, simbol savršenstva… Rodžer upravo pokušava da objasni Dilanu da su njih dvojica slični, da treba da postanu junaci, rame uz rame. A onda se u Dilanu budi očinska figura.
On mora da objasni svom usvojenom vanzemaljcu neke stvari koje je i sam pokupio iz superherojskih stripova. Recimo da sa ’’velikom moći dolazi i velika odgovornost’’, kao i da nauči da pravilno razlikuje dobro i zlo. Kako Rodžer upoznaje svet, poput svih ostalih superjunaka iz američkih stripova, on shvata da koliko god puta pomogao ljudima, oni će se uvek odnositi prema njemu kao strancu, čudovištu, nekome ko je različit od njih i koga će se uvek plašiti.
Faračijev scenario deluje kao malo kompleksnija i duža priča, ali je zato baš fino razrađena na ovih 240 strana, dok je Fregieri svoj već isprobani stil utvrdio i u velikom formatu.
Šta još da kažemo, jedno posve gigantsko delo. Ali požurite do striparnice ili bolje snabdevene knjižare po svoj primerak, nije kao da će ovaj strip tek tako pasti s neba.
.png){kind=logo}
