AD ACTA

Malo koje delo ima neobičnije prvo poglavlje od kratkog romana Ad Acta proslavljenog češkog pisca Patrika Ouržednjika. Zapis 29 šahovskih poteza, koji čini celu prvu glavu knjige, nagoveštava spektakularan jezički vrtlog zagonetki, znakova, lažnih citata i igara reči s kojima će se susresti čitalac ovog nesvakidašnjeg fragmentarnog „metafizičkog trilera”, čija je radnja smeštena u postkomunističku Češku.

Pred glavnim inspektorom Vilemom Lebedom nalazi se nekoliko slučajeva: antireklamna kampanja,sumnjivo samoubistvo, požar u domu penzionera, silovanje studentkinje, kao i nerešen slučaj ubistva star 40 godina. Galerija sumnjivih likova koje obuhvata Ouržednjikov jezički bestijarijum veoma je interesantna: Viktor Dik, penzioner i loš pisac, čiji mozak vrvi od kvazibiblijskih citata; njegov sin, koji je nesposoban za komunikaciju, gospođa Prohaskova, vremešna zvezda društvenog života na klupici u parku; Pražak, hroničar „istorijske evolucije” i spona između mrtve prošlosti i savremenog sveta koji ne razume; zbunjeni turista, nekoliko stanara i Česi kao kolektivni junak, čiji ironijski portret postaje žarište humora i satire u romanu.

Ouržednjik, literarni enfant terrible, s lakoćom prevazilazi „tradicionalni hendikep čeških pisaca da shvataju svoje knjige ozbiljno”i poziva, tačnije izaziva čitaoca da pristane na igru do kraja, ma koliko mu nerazumljiva ili besmislena ona bila. Stvarnost Ouržednjikove proze iskrivljuje se pod teretom jezika i dosetki, dajući mozaički portret jedne kulture, jedne nacije i jednog vremena.