MUZIKA

Muzika nije samo tekst, skup notnih znakova, zapisanih tonskih visina određenog trajanja, zvukova raspoređenih u vremenu na određen način, ovo ili ono muzičko delo, pesma, sonata, simfonija, fuga ili neki drugi muzički oblik; muzika nije samo poetika, poïesis, nego i praksa, praxis, nešto što upražnjavamo u svakodnevnom životu i kulturi, radi ličnog zadovoljstva i bogatijeg, ispunjenijeg života, ali i da bismo drugim ljudima saopštavali značenja, slali poruke i postizali željena dejstva, kao što upražnjavamo modu, politiku i sve druge kulturne prakse. Utoliko je muzika i politička praksa, jer lako poprima politička značenja i uloge, i to najrazličitije, u zavisnosti od političkog konteksta i želja svojih stvaralaca i korisnika, a često i mimo njih. To potencijalno važi za svaku muziku, jer se svaka muzika stvara i sluša u okviru nekog političkog konteksta, neke političke zajednice, nekog polisa, najšire shvaćenog kao bilo koja uređena zajednica ljudi, od porodice do države i dalje, koja se bori za svoje interese, održanje i jačanje, čiji članovi imaju svoje dodeljene uloge, prava i obaveze, koji pak uvek podležu političkoj borbi, to jest borbi za moć. Ta borba, koja je politička po definiciji, borba polisâ ili političkih zajednica, kao i pojedinaca unutar njih za sopstvene interese, manje ili više legitimne ili opravdane, neretko se vodi i artikuliše kroz muziku.”

Prošle su decenije otkako je Frojd pao u nemilost, ne samo u mejnstrim psihijatriji nego i u radikalnoj misli, gde su i on i Lakan bili optuženi za seksističke i klasne predrasude. Društvena istorija psihoanalize odbija da prihvati ovu rastuću depolitizaciju nekadašnjeg revolucionarnog područja, i upućuje nas na to da psihoanaliza mora biti kolektivni politički zadatak a ne individualna psihološka stvar.

Autor razbija udoban narativ psihoanalitičara kao teoretičara iz fotelje koji smireno tumači porodične komplekse u bezbednom okruženju ordinacije. Prisećajući se Frojdovih radikalnih trenutaka (pružanje podrške revoluciji 1917. i otvaranje besplatnih klinika), zatim višegodišnje borbe Vilhelma Rajha da ospori političku neutralnost psihoanalize u Austriji i Nemačkoj, ili delovanja manje poznatih ličnosti kao što su marksistički psihoanalitičari Mari Langer i Fransoa Toskel, autor istražuje kako je revolucionarno vrenje oplodilo istraživanje nesvesnog, i oživljava to dragoceno nasleđe kako bi konačno vratio psihoanalizu u središte borbi za emancipaciju.

Muzika sveta Vladimira Đuričića jedinstvena je putujuća antologija, koja otkriva kako muzika oblikuje identitet naroda, kulturu i istoriju. Kroz priče o umetnicima i žanrovima od Japana do Portugalije, od Rusije do Argentine, knjiga vodi čitaoca u srce zvučnih pejzaža planete. Isprepletena anegdotama, kulturološkim uvidima i emocijama, ova knjiga je pravo blago za ljubitelje muzike, putovanja i čovečanske priče u notaciji. Muzika sveta je više od knjige – to je zvuk duše u koricama.

Mala crna muzika posvećena je urbanim potkulturama, kulturi mladih i nadasve hiphopu. Na istraživački i autentičan način prate se razvoj i uticaj hiphopa u savremenom društvu, počev od njegovog nastanka pre 50 godina u Bruklinu, do aktuelnih autora i izvođača sa naših prostora. Sadržaj knjige, prožet prepoznatljivom ikonografijom hiphopa, direktan je, kritičan, poletan, upečatljiv i pokatkad neukrotiv, poput teme kojom se bavi.

„Na kraju krajeva, na pravoj ste žurci. Ništa se u hiphopu toliko ne ceni kao snaga prevare i samoobmane. Hiphop je, više od svega, kultura preduvavanja. Na sve to, hiphop je sav sazdan od istorije, od sedimentacije neprebrojivih kolektivnih i privatnih istorija, nekih istinitih, a nekih i dobrano prekrojenih.“

(Dragan Đorđević)

Ovo je rokenrol sa pokrićem i jedinstvena ljubavna priča.

Škola klavira 6 – osnovni tip namenjena je učenicima šestog razreda osnovne muzičke škole kojima više odgovaraju kompozicije manjeg obima i tehničke zahtevnosti. Knjiga je podeljena u četiri poglavlja sa pažljivo odabranim polifonim delima, sonatama, etidama i komadima različitog karaktera, omogućavajući postepen i muzikalno bogat napredak kroz završnu godinu osnovnog muzičkog obrazovanja. Na kraju knjige nalaze se muzički rečnik i Notes za beleženje domaćih zadataka, što dodatno olakšava organizaciju rada i saradnju s nastavnikom.

Škola klavira 4 – napredni tip 1/2 je prvi tom dvodelne edicije namenjene učenicima četvrtog razreda osnovne muzičke škole. Knjiga spaja istorijsko-teorijsko znanje, razvoj oblika i stilova, analizu muzičke građe i praktične zadatke. Sadržaj objedinjuje pregled muzičke umetnosti od praistorije do sredine XVIII veka, uključujući razvoj notacije, muzičkih instrumenata, oblika i stilova u srednjem veku, renesansi i baroku, kao i obradu kontrapunktskih tehnika i forme fuge. U završnim poglavljima daje se uvod u rokoko, galantni i osećajni stil, kao i istorijski pregled nastanka i razvoja klavira — od čembala i fortepijana do savremenih mehanizama engleske i bečke škole. Poseban naglasak dat je uvodu u komponovanje: učenici kroz kontrapunktske vežbe razvijaju sopstvene muzičke ideje, gradeći svoj prvi muzički opus preludijuma i fuga, koji ostaje trajna osnova za dalje obrazovanje.

BJESOVI, muzička grupa iz Gornjeg Milanovca, su jedan od najoriginalnijih i najekscentričnijih rok sastava na srpskom etničkom prostoru u poslednje tri i po decenije. Za to vreme snimili su osam albuma i imali nekoliko stotina koncerata na prostoru Srbije, Crne Gore i BiH. Pobednici su čačanske gitarijade 1990. pa zaječarske gitarijade 1993. godine.

Prvi album (kaseta) „U osvit zadnjeg dana“ objavili su 1993. a drugi, bezimeni (SD i kaseta), naredne 1994. Ovaj album ustoličio je BJESOVE na samom vrhu srpske rok scene i po glasanju šezdesetak najeminentnijih rok kritičara 2020. godine zauzeo je drugo mesto u izboru 100 najboljih rok albuma od raspada SFRJ do danas. Na njemu se nalaze kultne pesme grupe kao što su: „Vraćam se dole“, "Vreme je", „Ime“, „Gavran“, „Avioni pevaju“...

Grupa je nakon objavljenog trećeg albuma „Sve što vidim sve što znam“ (SD i kaseta), 1997. godine, prestala sa radom. NJeni osnivači i frontmeni Zoran Marinković i Goran Marić, posvetili su se veri i pravoslavnoj duhovnosti, koja čini i idejnu suštinu ovog albuma („Verujem“, „Probudi me“, „Dar“, „Raduj se“, „Sve će se doznati“...). Zoran Marinković se, kao član crkvenog hora, uključuje u rad parohije crkve Svete Trojice u Gornjem Milanovcu, a Goran Marić se seli u Beograd gde učestvuje u realizaciji rok projekta „Pesme iznad istoka i zapada“, po stihovima vladike Nikolaja Velimirovića.

Tri godine kasnije, 2001. Zoran Marinković obnavlja bend i BJESOVI 2003. godine objavljuju novi album „Na živo“ (SD i kaseta), na kojem se uz stare pesme nalaze i tri nove, među kojima je i jedan od najvećih hitova grupe, „Kiša“.

Knjiga predstavlja zbirku instrukcija, nemenjenu učenicima i studentima muzike,
kao I svim zaljubljenicima u nepregledni, tajnoviti svet muzičke harmonije. Ona je praktikum koji iz oblasti BAS kontinua pruža teorijski I praktični uvid u izvođačku praksu 17. i 18. veka.

25 kratkih priča oko organizacija Nišvile džez festivala

Ricom Publishing predstavlja knjigu tekstova i notnih zapisa
Legendarne grupe "S vemena na vreme"
pod nazivom "Knjiga Pesama".
Autor knjige je Vojislav Đukić- Koki.
Ricom publishing je izuzetno ponosan na činjenicu
da su sva cetiri autora:
Ljuba Ninković, Asim Sarvan, Miomir i Vojislav Đukić
dugogodišnji saradnici Ricom Publishinga,
koji administrira i štiti njihova autorska prava za ceo Svet.
Ovo izdanje pomogao je i SOKOJ.

GODINE NA 6 je knjiga autobiografske proze Vlade Jankovića Džeta, jedne od najznačajnijih ličnosti u razvoju, negovanju i propagiranju plemenitog duha rokenrola na ovim prostorima, relevantno i neobično zabavno putovanje kroz deceniju koju mnogi doživljavaju kao najbolju u istoriji.

Rok muzika sa Elvisom postaje globalni stil, način života i razmišljanja, konstruktivna sila sa hipnotičkom snagom nove, moćne religije. Rokeri poput Rolingstonsa, Bitlsa, Dorsa oko sebe tvore mitove i veličanstvene sopstvene kultove, muzičari su dionizijske pojave koje se neprekidno bore sa Apolonovim snagama reda i harmonije, poput šamana na ritualnim ceremonijama. Mladi, slobodni i divlji, na kapiji božanskog sveta, u idolopokloničkom zanosu izgaraju od želje za spojem sa udaljenim nebeskim bićem, za zagrljajem sa velikom kolektivnom svešću, što im rok muzika kao posrednik omogućava, do trenutka kada prevazilazi sve dozvoljene granice, zalazi u panteon mračnih bogova i carstvo nužnosti.

Dilan nas vodi kroz pregled muzike (tačnije, muzičke pesme), na neobičan način... Dilanovo poimanje filozofije osobeno je bar isto onoliko koliko i njegov muzički ukus, što ovu knjigu čini potpuno jedinstvenom u ogromnom korpusu literature koja se bavi popularnom muzikom. Autor Filozofije moderne pesme odabrao je šezdeset šest pesama koje iz različitih razloga smatra ključnim za pokazivanje raznolikosti i sagledavanje suštine muzičkog konteksta kome pripadaju. Nije to, dakle, nikakav izbor najboljih, najuticajnijih ili na neki drugi način superlativno određenih pesama, već selekcija onih koje po nekim nedokučivim kriterijumima Bob Dilan izdvaja kao njemu lično najznačajnije. Stoga je konačni spisak tih lakih komada u najmanju ruku neobičan: među njihovim izvođačima su i naizgled nespojivo različiti interpretatori kao što su Džudi Garland i grupa The Clash, Bing Krozbi i Elvis Kostelo, Domeniko Modunjo i The Allman Brothers Band – dok s druge strane nema ni Beatlesa, ni Stonesa... Za Dilana, međutim, ništa nije nespojivo i ništa nije obavezno – što vrlo jasno pokazuju i tekstovi posvećeni odabranim pesmama, svakoj po jedan. Najzanimljiviji i književno najuspeliji u njima jesu oni delovi u kojima Dilan ulazi u lik pripovedača ili glavnog junaka pesme, pa iznutra tumači o čemu je tu zapravo reč, proznim iskazima koji, delom i na tragu njegove Tarantule...

"INDEXI - U INAT GODINAMA je knjiga panoramskog uvida u najznačajnije periode, obogaćena iskazima aktera i ljudi vezanih za Indexe, istovremeno je koliko pouzdano štivo toliko i sentimentalno putovanje kroz jedno neponovljivo vreme. U Dujmovićevom rukupisu između romanike i analitike ima bezbroj novih činjenica ali i mnogo detalja koji će poslužiti kao građa za uspostavljanje sveobuhvatnije i tačnije slike ne samo o "sarajevskoj pop školi" već o fenomenu Sarajeva." deo recenzije Petra Pece Popovića

Istorija grupe iz pera osnivača, menadžera i bubnjara Prljavog kazališta Tihomira Fileša

Fotomonografija „Emir Kusturica & the No Smoking Orchestra – 25 godina“ je vredan dokument koji pokazuje i dokazuje uspeh, priznatog režisera, Emira Kusturice sa svojim bendom. U knjizi, pored 400 fotografija, se nalazi i Kusturičin autorski tekst, tekst scenografkinje Ivane Protić i tekst, etno-muzikološkinje, Jagode Jamakosmanović. Takođe dokumentovana je kompletna diskografija benda sa kredit listama. Kroz tekst i fotografije je prikazan rad Punk opere „Dom za vešanje“, i sva gostovanja Opere i benda u zadnjih 25 godina.

Fotomonografija „To je bilo neko lepše i srećnije vreme“ je prva knjiga, ne samo na ovim prostorima, nego i šire, koja je posvećena publici.

Peto dopunjeno izdanje kultne „Ex Yu rock enciklopedije”, Petra Janjatovića. Poslednji tom enciklopedije koja se bavi rok scenom nekadašnje SFRJ i njenim akterima, obuhvata period od 1960. godine do decembra 2023. godine. Prva enciklopedija izašla je 1998. Ovo izdanje, u odnosu na prethodno, sadrži oko trideset novih enciklopedijskih jedinica.

Knjiga ima 404 strane. Ilustrovana je crno belim fotografijama, ali novost u ovom izdanju je kolorni blok. „Ex Yu rock enciklopedija” Petra Janjatovića predstavlja temelj profesionalnog pristupa jednom od najbogatijih vidova masovne kulture na ovim prostorima tokom proteklih šezdeset godina. Dodatni elementi, poput specijalizovanih sajtova, izbora muzičkih dokumentarnih filmova i TV-serija, kao i bibliografije, predstavljaju dodatni sloj informacija koji obogaćuje ovu enciklopediju. Sve ove komponente čine ovo delo sveobuhvatnim resursom za ljubitelje muzike, istraživače i sve one koji žele dublje da razumeju evoluciju ex YU rok scene.

„Nisam precizno brojao, ali Perina enciklopedija je knjiga od koje su srpske, hrvatske i ostale vikipedije možda najviše otimale - kroz citate ili cele biografije. Nije ni čudo: to je najveći katalog svega najvažnijeg u domaćem rokenrolu i njegovim rukavcima. Bez obzira na obilje datuma, brojeva i enciklopedijskih fraza koje na prvi pogled mitomanu poput mene mogu samo da smetaju, ta knjiga je bila i ostala sve - samo ne dosadno štivo. Ko želi tako da je čita, i dalje može da mu bude sanjarski vodič kroz najbolje hitove i legende, mitove i anegdote naše izmaštane „Sedme republike”.” - Goran Tarlać, novinar

„Ko danas traži pouzdane informacije o rok muzici, rok sceni i rok kulturi u bivšoj Jugoslaviji, ne mora tražiti dugo. Ne mora naučiti ni bosanski ni hrvatski ni crnogorski ni srpski. Ni slovenački. I u vikipediji na nemačkom, engleskom ili ruskom piše o dosta pevač(ic)a i bendova iz (ex) SFRJ. „YU rock enciklopedija” je jedna od glavnih izvora tih autorki i autora.” - Rudiger Rossig, novinar iz Berlina

„U svom prvom izlasku (Geopoetika 1998), ona je pratila scenu SFRJ logično do raspadne ‘91, a Srbije do sopstvenog polaska u štampu. No, živeći i razvijajući se sa svojim „predmetom”, pregledno je obuhvatila i većini teže dostupnu, prećutanu savremenost poslednje decenije pred smenu Milenijuma, kroz uporedne tokove razvoja i razdora pop / roka iz republika bivše Jugoslavije. /…/ Broj enciklopedijskih jedinica naravno nije ograničen, no uskoro bi od priraštaja (ko je nov ušao?) moglo postati zanimljivije - ko je ispao, koga je otrovao zakrivljeni zub vremena? Dodatni vetar hvataju „krila” – spisak specijalizovanih sajtova, izbor muzičkih dokumentarnih filmova i TV - serija, pa bibliografija...” - Dragan Kremer

Škola klavira 5 – osnovni tip namenjena je učenicima petog razreda osnovne muzičke škole kojima odgovaraju kompozicije manjeg obima i tehničke zahtevnosti. Sadrži četiri poglavlja u kojima su raspoređena polifona dela, sonate, etide i komadi. Na kraju knjige, nalazi se muzički rečnik i notes za beleženje domaćeg zadatka.

Drugi tom Škole klavira 4 – napredni tip namenjen je ambicioznim učenicima četvrtog razreda osnovne muzičke škole kojima odgovaraju kompozicije većeg obima i tehničke zahtevnosti. Sadrži četiri poglavlja u kojima su raspoređena polifona dela, sonate, etide i komadi. Na kraju knjige nalazi se i muzički rečnik koji učenicima omogućava samostalno učenje nepoznatih reči i muzičkih izraza.

Ova monografija predstavlja izuzetan originalan doprinos naučnoj misli o izvođačkim umetnostima na srpskom jeziku, ali njen domet je i mnogo širi. Kao nekadašnji student čuvenog pedagoga i pijaniste Leona Flajšera, Aleksandar Serdar je u svojoj knjizi uspeo da grupiše najvažnije elemente u interpretaciji muzike, koji podrazumevaju melodiju, harmoniju i vreme. U knjizi su u potpunosti prikazane tekovine učenja jedne velike pijanističke škole koja vodi poreklo još iz 19. veka i koja je, preko Leona Flajšera, došla do Serdara, a on je na analitičan i inteligentan način uspeo da je sistematizuje u svojoj knjizi.

Jasminka Stančul, pijanista, redovni profesor
Univerzitet za muziku i izvođačke umetnosti, Beč


Monografija predstavlja izuzetan doprinos nauci i jedinstveno delo u našoj sredini, jer se bavi najneuhvatljivijom, a ipak najznačajnijom oblasti za sve izvođačke umetnosti – interpretacijom. Redovni profesor Aleksandar Serdar jedini je srpski pijanista koji se školovao kod uglednog američkog pijaniste i pedagoga Leona Flajšera, naslednika pijanističko-pedagoške škole Artura Šnabela. Serdar je, dakle, jedini direktan nastavljač ove pijanističko-pedagoške „dinastije” koja vodi poreklo još od legendarnih pijanista Antona Rubinštajna i Teodora Lešetickog. Serdar najpre pruža istorijsko istraživanje o razvoju ove pijanističke škole, a potom sistematično prenosi stečena znanja i iskustva iz domena interpretacije muzičkog dela, stečena tokom tridesetogodišnje umetničke karijere.

Katarina Tomašević, muzikolog, naučni savetnik
Muzikološki institut SANU, Beograd


Svoju punu posvećenost profesiji umetnika, pijaniste i pedagoga Aleksandar Serdar još jednom potvrđuje odlukom da se upusti u odgovoran i zahtevan posao formulisanja bazičnih principa pristupa interpretaciji. Njegova nova knjiga, Umetnost interpretacije, posvećena je mladim pijanistima, kao i kolegama pedagozima. Autor na sistematičan i logičan način uvodi svog čitaoca u svet složenih, međusobno prožetih umetničkih principa na kojima počivaju temelji profesionalizma. U knjigu je pretočeno bogato višedecenijsko iskustvo vrhunskog umetnika i izvanredno uspešnog pedagoga, ogromno znanje sticano tokom školovanja, a potom i bogate umetničke karijere soliste i kamernog muzičara, kao i kroz intenzivan pedagoški rad. U želji da osnove profesionalizma učini razumljivim, Serdar je posvećeno prišao realizaciji svog poduhvata da pregledno i jasno predstavi osnovne postulate na kojima počiva interpretacija muzičkog dela. Njegova knjiga nije zbir kanonskih normi koje se autoritarno nude, već skup razložnih, na primerima dobro ilustrovanih tumačenja bazičnih principa interpretacije muzičkog teksta, čije usvajanje je nužan preduslov za formiranje profesionalca. Bez poznavanja, usvajanja i korišćenja znanja o kojima Serdar piše, mladi pijanista ostaje bez istinskog profesionalnog temelja i ne može razviti svoj umetnički potencijal. Objašnjavajući da je poznavanje i primena niza profesionalnih standarda nužan preduslov za postizanje krajnjeg cilja – spremnosti i sposobnosti da se izrazi individualnost umetnika – Serdar znalački, pažljivo, sistematično i sugestivno svog čitaoca vodi kroz te lavirinte znanja, jasno postavljajući smernice i objašnjavajući tajne pristupa muzičkom delu.

Sonja Marinković, muzikolog, redovni profesor, FMU, Beograd

Knjiga predstavlja zbirku tekstova o popularnoj muzici sagledanoj iz muzikološke vizure, koji su sakupljeni i objavljeni posthumno. Tekstovi donose teorijsku problematizaciju mahom domaće popularne muzike, ali i analizu i interpretaciju različitih studija slučaja, među kojima su najbrojnije one posvećene Takmičenju za pesmu Evrovizije.

Necenzurisana usmena istorija panka! Knjiga koja ništa nije prećutala!

Pred nama je upečatljiva i necenzurisana priča o buntovnim njujorškim pankerima ispričana kroz kazivanja onih koji su bili njeni glavni akteri… Sirovo, autentično putovanje kroz mračnu stranu života jedne generacije puno iščašenih, ekscentričnih, često skandaloznih svedočenja o epohi koju su obeležili seks, droga i rokenrol.

Neumoljiva, šokantna, drska, neretko kontradiktorna, ali i beskrajno duhovita, sirova baš kao i muzika o kojoj govori, ova kultna knjiga bez pardona, realistično i živopisno, iznosi na videlo sjaj i bedu, sav prljav veš pankerske epohe. I mnogo više od toga!

"Kako se krem istopio" je knjiga niškog publiciste
Vladana Vanje Stanojevića.
Knjiga počinje pričom o reunionu slavne
britanske rock grupe the Cream, 2005. godine,
o Eriku Kleptonu i mnogo čemu drugom.

Putovanje kao metafora slobode nepresušni je izvor stvaralačkog nadahnuća. Skenlanova knjiga bavi se putom i putovanjem kao okvirima nastanka bluza Delte Misisipija, čiji je duh ugrađen u same temelje rokenrola kao muzičkog izraza i životnog stava. O tome u ovoj knjizi svedoče životi i dela njenih protagonista: od Čarlija Patona i Sana Hausa, preko Boba Dilana i Džima Morisona, do Rolling Stonesa i Led Zeppelina.

Putovanje kao metafora slobode nepresušni je izvor stvaralačkog nadahnuća. Skenlanova knjiga bavi se putom i putovanjem kao okvirima nastanka bluza Delte Misisipija, čiji je duh ugrađen u same temelje rokenrola kao muzičkog izraza i životnog stava. O tome u ovoj knjizi svedoče životi i dela njenih protagonista: od Čarlija Patona i Sana Hausa, preko Boba Dilana i Džima Morisona, do Rolling Stonesa i Led Zeppelina.

ČOVEK PATKA je skup sećanja ljudi koji su svedočili nastanku jedne pojave, realizaciji jedne ideje ili su doprineli, svako na svoj način, da se priča o panku u Socijalističkoj federativnoj republici Jugoslaviji pojavi i u Novom Sadu (pored Rijeke i Ljubljane).

Pred čitaocima je niz intervjua (kazivanja) necenzurisanih, nekorigovanih, niti na bilo koji način ulepšavanih - to su priče ljudi koji su imali šta da kažu i želeli da podele jedan deo svog života sa generacijama koje se svega ili malo čega sećaju, i sa onima koji dolaze, a sve ih interesuje.

Knjiga je pažljivo skupljena kolekcija istinitih priča,
relevatnih podataka i legendi iz istorije
popularne muzike, a sadrži sve ono što ste želeli da znate
a niste znali koga da pitate u vezi
svetske i ex-Yu muzičke scene.
Pored svih fascinatnih priča,
knjiga sadrži oko 30 originalnih karikatura u boji
svetskih i domaćih zvezda,
radove renomiranih jugoslovenskih umetnika.

Inovativna, moderna, zanimljiva, ali i provokativna knjiga Škola zvuka... otvara nove poglede na zvuk, ali i na zanimanja kod kojih je on ključno izražajno sredstvo. Prvi deo, „Pogled na istoriju i teoriju", na jednom mestu, hronološki, sublimira sliku razvoja medija na našem prostoru, definiše osnovne elemente zvuka u medijima i sagledava njihovu primenu u audio i audio-vizuelnim delima. Drugi, „Razgovori", oblikuju 46 intervjua, po principu „jedan autor -- jedno zanimanje". Treći, „Umesto reči autora" jeste intervju sa autorom, neuobičajeni ali efektan završetak, u kojem objašnjava zašto RTS prepoznaje kao specifičan obrazovni sistem.

Pesma u prozi koja uz setni ritam u duši sažima miziku i reči