Proizvodi

Čarobno je iskustvo listati maštovite stranice ove velike knjige, ispunjene fascinantnim ilustracijama. Ovo je priča o tome kako su maleni Taku i Spir i njihove komšije bili prisiljeni da se isele iz svog naselja zbog dolaska bagera koji ruše sve pred sobom. Ova dovitljiva i složna družina napravila je Fantastični autobus, neverovatno vozilo sa preko deset točkova i četiri motora od 18.500 konjskih snaga. Kako bi spasli život malom Timou morali su da pređu 100.000 kilometara i dođu do srećne zemlje.

Sa junacima krećemo na zadivljujuće putovanje od Anstar Sitija, preko Severnog pola, tundre, travnate ravnice i Poslednje Zemlje (njom vlada zli mutant – Diktator) pa sve do Balanke – srećne zemlje gde cvetaju čudesni šafran-ljiljani koji bi možda mogli zaceliti čitav svet. Čuveni danski ilustrator Jakob Martin Strid stvarao je 15 godina svoje remek-delo. Knjiga je u Danskoj prodata u više od 75.000 primeraka, a prava za prevod dosad su prodata u više od 20 zemalja. Za naše čitaoce ona je pripremljena u fantastičnom formatu – široka je preko 30 centimetara i teška 1,5 kg.

Slikovnica namenjena najmlađim čitaocima.

Duhovita priča za laku noć na nekoliko spratova

Noć je i svi čvrsto spavaju. Svi osim…

UEEE!

Uh! Žirafče se probudilo. Nije prošlo mnogo vremena i cela zgrada je na nogama.

Hoće li iko večeras spavati?

Čekaj! Šta se sad čuje?!

Autorka romana Buket žutih ruža. Roman satkan od ljubavi i uspomena

Pisanje sam otpočela sa osmehom na licu. Dobro raspoloženje me je držalo sve vreme tokom rada na ovom romanu u pričama, koji je prerastao u roman lika, roman jednog para koji stvara svoj mali svet. Neki će se u njemu prepoznati, drugi će se zamisliti nad napisanim, treći će se dobro zabaviti, što mi je sveukupno i bio cilj. – Lj. Š.

Ovo je roman o braku, o peripetijama koje prate njegovo ugovaranje, sklapanje, proslavljanje godišnjica... O familijama koje se upoznaju i nastavljaju združene istim putem. Obe strane Drine slavi život, porodicu, podmladak, kumstvo, druženje, običaje, narečja uz mnogo humora i opisa dirljivih trenutaka.

„Drina je osa simetrije u kojoj likovi sagledavaju međusobne sličnosti kao u kakvom ogledalu. Sklopivši posljednju stranicu ove knjige, prefinjene ljepote, prizivamo Andrićevo geslo kako je najveća radost u običnom danu i u svemu što on nosi.“ – Sanja Savić Milosavljević

„Prerastajući iz fragmentarnih priča u roman o jednom paru, ovaj rukopis svedoči o trenutku kada su likovi oživeli. Njeni junaci preko Drine ne prelaze samo sa pasošem i koferima, već sa srcem spremnim da primi novu melodiju, drugačije običaje i novi ritam života. Most koji su podigli počiva na čvrstim stubovima – razapet između ekavice i ijekavice. Ovo je roman o herojstvu svakodnevnog života, o nasleđu koje ostavljamo deci i dokaz da pravi mostovi ne spajaju samo dve obale, već i sudbine generacija.“ – Slavica Mastikosa

Ti i ja i ti i ja – Emotivni ljubavni roman o putovanju kroz vreme koji ćete pročitati u jednom dahu.

Da li je moguće ponovo se zaljubiti u sopstvenog supružnika nakon 25 godina braka?

Ovaj uzbudljivi ljubavni roman vodi vas na nostalgično putovanje kroz vreme, protkano sjajnom muzikom i atmosferom devedesetih godina. To nije samo priča o tome kako pronaći srodnu dušu, već kako sačuvati ljubav kada svakodnevica postane monotona. Ako tražite svoju sledeću omiljenu knjigu i savršenu preporuku za čitanje, na pravom ste mestu.

Upoznajte Adama i Džuls. Nakon četvrt veka zajedničkog života, njihov brak je upao u kolotečinu, a budućnost deluje predvidivo i sivo. Sve se menja kada Adam na tavanu pronađe prašnjavu kutiju sa audio-kasetama – mikstejps koje su jedno drugom snimali dok su bili mladi, ludo zaljubljeni i puni snova.

Kada pritisne dugme play na starom kasetofonu, dešava se čudo: oni bukvalno putuju kroz vreme.

Ponovo proživljavajući magiju svojih početaka, Adam i Džuls postaju zavisni od prošlosti. Međutim, igranje sa vremenom nosi opasne posledice. Vođeni iskušenjem da isprave sitne greške iz mladosti, oni menjaju svoju istoriju. Sa svakim povratkom u sadašnjost, njihov stvarni svet postaje sve nestabilniji.

Da li će uspeti da spasu svoj nesavršeni, ali stvarni život, ili će se zauvek izgubiti u hodnicima vremena?

„Priča koja nas podseća na vrednost malih trenutaka koji čine život. Divan, upečatljiv pogled na važnost svakodnevnih radosti i zahvalnosti na onome što imamo.“ – Kirkus

„Ovaj roman donosi toplu priču o ljubavi koja dolazi tek nakon onog čuvenog ’i živeli su srećno do kraja života’. Obožavam ovakav književni pristup svakodnevnoj ljubavi za koju se vredi boriti.“ – Džilijan Anderson

„Ova dirljiva pripovest bračnog autorskog dua Lojd i Ris podseća nas da ljubavne priče ne završavaju venčanjem – one traju i kada prva zaljubljenost prođe.“ – Library Journal

„Duhovit, nežan, gorko-sladak i ohrabrujuć, briljantan roman o tome kako da prihvatimo nesavršenost.“ – Publishers Weekly

Knjiga godine po izboru magazina Time i Kirkus Reviews: Savršen spoj porodične drame i letnje romanse.

Tajne iz prošlosti. Istine koje bole. Budućnost isklesana u vihoru divljih letnjih oluja.

Ako tražite uzbudljiv ljubavni triler i napetu dramu o bogatim naslednicima, ovaj svetski bestseler je vaša sledeća stanica. Smešten na privatno ostrvo obavijeno maglom i intrigama, roman donosi priču koja se ne ispušta iz ruku.

„Napeta drama o nasledstvu, obavijena uzbudljivom letnjom romansom.“ – New York Times Book Review

Alis Storm je provela pet godina u egzilu, daleko od veličanstvenog privatnog ostrva svoje moćne porodice u Novoj Engleskoj. Taman kada je uspela da izgradi sopstveni život van senke slavnog prezimena, šokantna smrt njenog harizmatičnog oca ruši sve planove. Alis dolazi na sahranu sa namerom da ode čim se ceremonija završi. Međutim, njen ekscentrični i manipulativni otac ostavio je poslednji, surovi izazov za svoje naslednike – igru za bogatstvo koja će im preokrenuti svet.

Pravila su jasna: Cela porodica mora provesti nedelju dana izolova na ostrvu Storm i izvršiti tajne zadatke kako bi uopšte dobili pravo na nasledstvo.Sedam dana na izolovanom ostrvu za Alis postaje hod po mukama. Luksuzna porodična kuća pretesna je za nagomilanu mržnju i destruktivne odnose: Starija sestra krije opasnu i problematičnu ljubavnu vezu. Brat ne skriva svoju bezgraničnu oholost i pohlepu. Mlađa sestra je preosetljiva i nestabilna na ivici nervnog sloma. Majka ih sve posmatra sa hladnim prezirom i osudom.

Situaciju dodatno usijava prisustvo Džeka Dina, intrigantnog, privlačnog i opasno pametnog očevog zamenika koji vodi igru. U ovoj igri mačke i miša, pitanje je da li će Alis uspeti da izvuče živu glavu i sačuva srce.

„Tinjajuće tenzije, suparništva među braćom i sestrama i neodoljiva privlačnost pokreću ovu savremenu dramu. Prava poslastica.“– Elle

„Šokantni obrti, dugo čuvane tajne i romansa. Pronađite udobnu stolicu u hladovini, ovo je savršena knjiga za leto.“– People

„Autorka ima jedinstveni dar da svaku mračnu porodičnu temu prožme strastvenom i dubokom ljubavnom pričom.“– Washington Post

Savršen letnji triler: Idealan izbor za čitanje na plaži ili tokom kišnih večeri.

Ilustrovao Tihomir Čelanović

Na početku znajte da se u ovoj knjizi dogodilo baš onako kako piše. U špajzu jedne vredne domaćice našla se neobična brkata i repata družina. Jedan od članova te družine bio je glavicom i bradicom Crni Luk, kojem je dojadio život u mračnom i hladnom ćumezu. On, međutim, nije bio jedini. I Kupusu, Tikvici, Krastavcu – pa čak i Ljutoj Paprici – svega je bilo preko glave. Dokle više da ih prskaju, pakuju, ljušte i seckaju! Vreme je da se odmetnu u beli svet!

Pridružite se nesvakidašnjoj družini u avanturi Bojana Ljubenovića koja će vas nasmejati do suza. I to ne samo zbog crnog luka…

Plašite se čudovišta koja sami stvarate.

Stigao je instant bestseler Njujork tajmsa koji je munjevito osvojio društvene mreže i BookTok zajednicu!

Roman „Štit Vrabaca“ predstavlja savršen spoj epske fantastike, mračnih političkih spletki i spore, tinjajuće romanse. Ako ste uživali u svetovima koje je stvorila Sara Dž. Mas, ova knjiga je vaša sledeća nezaobilazna preporuka za čitanje.

Da li ćete klečati pred bogovima ili ćete sami pisati svoja pravila? Bogovi su poslali krvoločna čudovišta u pet kraljevstava sa samo jednim ciljem – da podsete smrtnike da moraju klečati pred njima. Kao princeza, glavna junakinja je ceo život provela u senci, slušajući volju svoga oca i noseći krunu bez stvarne moći. Nikada nije bila obučavana da vlada, niti da se bori. Međutim, drevni savez zahteva strašnu žrtvu – njenu sopstvenu krv.

Sve se ruši onog dana kada na obale njenog kraljevstva stiže legendarni lovac na čudovišta, a bezmilostni princ joj uništava život. Sada je primorana da prelazi opasne, neprijateljske zemlje ruku pod ruku sa ratnikom koji je prezire jednako koliko i ona njega. Vezana za muža koga jedva poznaje i sudbinu koju nije birala, ona postaje figura u tuđoj igri moći. Svi od nje očekuju da bude žrtva, špijunka ili poslušna kraljica. Ali šta ako ona odbije svoju sudbinu i sama nametne pravila igre?

Knjiga idealno balansira između detaljno izgrađenog magijskog sistema i duboke, emotivne ljubavne priče. Tenzija između snažne, prkosne heroine i opasnog ratnika drži pažnju od prve do poslednje stranice. Dinamična radnja ispunjena bogovima, preokretima, političkim savezima i borbom sa čudovištima.

„Štit Vrabaca je poput tihog ognja čiji će plameni imati veliku cenu. Autorka Devni Peri je briljantno iskoračila u žanr ljubavne fantastike i stvorila svet od kog podilazi jeza, ali u kom želite da ostanete zauvek.“

Bio jednom...Jedan kralj!, reći će odmah moji mali čitaoci.
Ne, deco, pogrešili ste. Bio jednom jedan komad drveta.

Nije to bilo neko skupoceno drvo, već obična cepanica, od onih što se zimi stavljaju u peć ili na ognjište da se naloži vatra i zagreju sobe.

Upoznajte Pinokija, nestašnog drvenog lutka koji priča, trči, upada u nevolje... i čiji nos raste kad god slaže!

Od trenutka kad ga dobri majstor Đepeto napravi od običnog komada drveta, Pinokio kreće u neverovatnu avanturu punu smeha, čuda i opasnosti. Na putu će sresti prevrtljivu Lisicu i podlog Mačka, neobične lutke iz putujućeg pozorišta, mudrog Cvrčka i mnoge druge nezaboravne junake.

Hoće li Pinokio naučiti šta znače prijateljstvo, hrabrost i poštenje? I da li će jednoga dana postati pravi dečak?

Generacijama omiljena, ova bezvremena priča Karla Kolodija podjednako će očarati i male i velike čitaoce, otkrivajući zašto je Pinokio klasik književnosti za decu, i jedan od najvoljenijih junaka svih vremena.

„Jedno od najvećih dela italijanske književnosti.“ – Benedeto Kroče

Kristina Pavlović stiže na Cres sa namerom da se skloni od sveta i života koji je poslednjih meseci postao pretežak za nošenje. U maloj kući bez broja, između borove šume, mora i vetra, pokušava da pronađe mir za koji više nije sigurna da li joj pripada.

Senka mog života je nežna, duhovita i potresna ispovest žene koja pokušava da razume koliko života može stati u dane koji su joj preostali. Bolest preti da joj oduzme telo, ljubav da joj ponovo slomi srce, a osećaji da je povuku u dubinu. U takvom svetu Kristina otkriva svoj najtvrdoglaviji oblik slobode: piše, bira radost i pronalazi adresu na kojoj duša još uvek može da se vrati sebi.

Tina živi u školi Bun. Obožava da sluša nastavu i gleda decu kako se igraju. Ali, i ona bi volela da ima drugare. Bar jednog pravog.

Pa kad razred dobije novog ljubimca, Tina će se zapitati hoće li joj se želja ispuniti…

Tak je kao loptica skočica i pravi haos gde god se okrene – sasvim suprotno od onoga što je Tina očekivala. Sigurna je da će je on samo uvaliti u nevolju.

Ali, kad školi zapreti zatvaranje, Tina i Tak moraju da udruže snage kako bi pronašli blago koje je, kako kruže priče, davno skriveno negde u školi. Mogu li ova dva malena heroja da spasu stvar i sačuvaju svoj dom?

Da li ostvarenje sna i sreća uvek idu ruku pod ruku?

Puž sanja da živi u gnezdu. Hita, žuri, juri ka svojoj novoj palati, ali… Šta ako palata bocka i žulja? Šta kada shvati da je najdraži dom sve vreme nosio na leđima, a sreću je imao i pre nego što je krenuo da je traži? Da li je toliki trud bio uzalud?

Rimovana priča sa dosta preokreta, iznenađenja, životinja raznih ćudi i najdražem domu od trave do neba savršena je prilika za ušuškavanje u krilo ili krevet i pitanje - da li već imamo svu sreću ovog sveta.

Živopisne ilustracije dočaravaju smenu godišnjih doba pa deca prateći putovanje malog puža zapažaju promene u prirodi - od cvetanja, preko suvog lišća i snega do ponovnog dolaska proleća.

Hop-hop! Popnite se sa pužićem na vrh sveta!

Moći Džeka Salivana da kontroliše zombije su sve snažnije. On i njegovo društvo putuju ka tajanstvenoj Kuli. Cilj: jednom i zauvek sprečiti Reżżőcha Drevnog, Uništitelja Svetova, da se spusti u našu dimenziju. Preokret na putovanju nastane kada ih usisa Mekušop, džinovska čudovišna stonoga, sa najvećim svetskim tržnim centom na leđima. Kada se ukrca, društvance otkrije naprednu zajednicu čudovišta – Mekušop Siti! Unutra sreću stare drugare, kao i stare protivnike, koji su čvrsto zgrabili vlast. Pobediti ove negativce u sukobu nije opcija, ali pobediti ih na izborima jeste... Zato se Džek kandiduje za gradonačelnika Mekušop Sitija! Negde u isto vreme, neko napada Mekušop i Džek mora da nauči kako da bude pravi vođa – pre nego što postane prekasno...

Sadržaj:
1. Pripovijesti crnogorske i primorske
2. Pričanja Vuka Dojčevića
3. Ogledi
4. Govori
5. Životopis
Pogovor Gojka Božovića

Sadržaj:
1. Izabrane pjesme
2. Balkanska carica
3. Govori
4. Pisma
5. Memoari

Pogovor Gojka Božovića

Na vrhu, kad tone dan i dok vetar oblikuje samo mene, raširenih ruku, kao na pramcu, plovim beskrajnim nebeskim tesnacem.

JOVICA IVANOVSKI (SKOPLJE, 1961)

Istaknuti makedonski pesnik. Objavio preko dvadeset knjiga poezije, zastupljen je u mnogim antologijama i preveden na petnaestak jezika.
„. . . pesnikovom poetikom dominira jedak i ubojit humor čije tamne nijanse samo dodatno upućuju na činjenicu da je lirika Jovice Ivanovskog pre svega lirika egzistencije. . .“ (iz osvrta Damira Šodana u knjizi Žena suvozač).

Lebdiš na vrhu nepregledne ležaljke. Iznad tebe stara planina hladi svoje noge lavoru mora.

Vetar je, kao dečja lopta, zaglavljen u gustoj krošnji drveta. Gađaš ga kamenjem, otresaš grane i ništa. Sparina i duboka mentalna siesta, zakrpljeni san u odrpanoj senci.
Ako akcija završava s posledicama, nepokretnost je rezultat unutrašnjeg mira – vadiš se. Teret poznatog nije ti težak i ne bi ga menjao ni za šta nepoznato. Letiš pogledom, naoružanim cvikerima za sunce, lakoćom leptira.

Ležeš s galamom u mislima, a budi te tišina.
Ovde i snovi imaju nevinost. Ne sanjaš da si opet dete,
već si dete koje sanja.

„Pogledajte ispod kože. Tamo je boja. Ona s kojom se treba suočiti prije nego izađemo pred svijet. Postoji soba. Postoje vrata. Postoje ljudi žele izaći. Tada se učimo pričati. Jezik je ključ za ta vrata. Lana Trišić ovim pjesmama otvara vrata i izlazi pred svijet. Gdje nas sve to može odvesti nikom nije poznato. Ali, barem, možemo pričati o tome.“
Marko Tomaš

nisam rođena da budem lepa
ni da takva umrem
da ćutim dok mi leđa lome o kolena
nisam rođena za tihe smrti poljubac u čelo
meni neka crkne pas ispod prozora neka pukne sijalica
grune kiša
krvari trešnja pored puta
neka neko vrisne
živote pičko jedna vrati je!
neću beli sanduk
da me spuštaju pažljivo
hoću da me spale u peći
vuku za kosu
neka psuju
viču
hoću da mi deca trče oko groba da se peva
neko gadno kolo
nisam bila sveta
čista
nežna
noću sam mazala srce
kao ranu
govorila mu
sutra ćeš opet da biješ
kada umrem
neka mi vežu ruke
trakom od svilenih gaća
neka na krstu napišu
ova je volela
više nego što je trebalo
i nikad
kao što je mogla.

Lana Trišić (Prag, 1993) Živi u Beogradu. Ovo je njena prva knjiga.

Marija Paunović
Niš, 1974.
„Manifest preživele romantičarke“ njen je prvi rukopis.

ponekad
osetiš miris nečijeg parfema u prolazu
i u trenu ti se ceo život sruči na glavu
sruči se kao grad u proleće
iznenada, bez upozorenja
bolno lupa u glavu i leđa
uspomene se vrate opipljive i žive
i džaba ti je da se štitiš rukama
boleće te još više
osetiš opet toplinu letnje večeri
sediš na keju i gledaš u reku
igraš na žurci znojava i srećna
di-džej siđe na podijum i zaigra sa tobom
a ti si obučena kako Pipi i imaš žice u kikama ležiš na steni i gledaš more naglavačke preživiš buru nasred zaliva u gumenom čamcu dok sevaju munje i uleću u vodu
[ . . . ]

ponekad
osetiš miris nečijeg parfema u prolazu
i setiš se svega što je bilo
svega što je trebalo a nije bilo
setiš se svega što nije ni sad
onoga što neće biti nikad
pitaš se koji je smisao svega
i od mirisa tog parfema
grunu ti suze na oči
pogledaš u telefon, a znaš
znaš da ti poruka nije stigla.

Aleksandar Dobrijević (1971) Predaje Etiku na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Izdavačka kuća LOM objavila je dva njegova romana: Mešavinar (2018), i Malj za učenjake (2023), kao i zbirku poezije Bolje je već bilo (2025).

Zemun, Oklahoma zaokružuje trilogiju započetu romanom Mešavinar i nastavljenu romanom Malj za učenjake, ukrštajući prethodne narativne svetove u jednu raskošnu, bolnu i grotesknu završnicu. Glavni akteri romana, Meš i Roš, zatiču se u Oklahomi kao nehotični učesnici porodičnih preobražaja koji nadilaze granice krvi, jezika i zavičaja. Njihova priča vodi ka mestu koje pre toga nije postojalo ni na jednoj mapi, ali će, jednom imenovano, postati simbol svega što se u ovoj trilogiji gubi, nalazi i iznova izmišlja.

„. . . onda sam predložio da mi damo naziv toj parceli, nekoliko dana pre toga dangubio sam na internetu i bio znatiželjan da saznam koliko naselja u Americi nosi naziv Beograd ili, tačnije, Belgrade, izuzev onog naselja na periferiji Oklahoma Sitija koje se nekad tako zvalo, postoji najmanje pet naselja, u različitim američkim državama, koja i dalje nose naziv Beograd, ali u kojima nema nijednog stanovnika srpskog porekla, Beograd, Misuri, oko dve hiljade stanovnika, Beograd, Minesota, mala varoš američkih penzionera, Beograd, Montana, oko četiri hiljade žitelja, Beograd, Nebraska, selo sa svega sto trideset duša, Beograd, Mejn, blizu tri hiljade ljudi, mogli bismo, eto, da toj parceli damo naziv Beograd, Oklahoma, da vratimo Oklahomi ono što je nekad imala, Meš je odjednom ispalio rezolutno NE, u nekadašnjem Beogradu nadomak Oklahoma Sitija pretrpeo je takozvane ritualne, a u stvari najbrutalnije i najsurovije moguće batine zbog kojih je morao da bude hospitalizovan, pa me je zamolio da na internetu potražim ima li nekog naselja u Americi koje nosi naziv Zemun, nema nijednog, e pa, reče Meš, moj je predlog da toj parceli damo naziv Zemun, Oklahoma.. . “

Knjiga sećanja na Velju Pavlovića ovde je da ne zaboravimo našeg „dobrog duha Beograda“ i podsetimo se onoga što je radio i ostavio nam kao deo naših života u ovom gradu.

„Čitav svet, pa i kulturu u njemu, osećam rokenrol srcem.“ Velimir-Velja Pavlović 1953 - 2022

„Dobri duh Beograda“, „svetionik kulture koji daleko baca svetlo sa vrha Beograđanke“, rođen je, živeo i umro u Beogradu. Preko 40 godina bio je u novinarstvu. Od 1978. radio je u Studiju B, gde je postao urednik kulturnog programa. Od 1992. vodio je emisiju „Nivo 23“. Razgovori s eminentnim gostima vođeni tokom burnih devedesetih i kasnije, pune tri decenije, dragoceno su svedočanstvo vremena i skoro da nema domaćeg značajnog stvaraoca u kulturi koji nije prošao kroz ovu emisiju. Nakon toga je radio vrlo zapažene serijale „Duhovnici“ i „Nezaštićeni svedok“.

„Novinarstvo je jedna od onih retkih profesija koje imaju misiju. Trebalo bi da popravlja svet, da se bori u ime i za račun obespravljenih, zaboravljenih, napadnutih bez razloga od razularene rulje. Ima profesija kao što su hirurg, sudija, sveštenik, kojima se ne možete baviti ako imate prljave ruke . . . Ali i novinar mora biti osoba besprekornog morala, jer ko će inače da vam veruje u to što pišete i govorite?!“
iz intervjua Velje Pavlovića za „Večernje novosti“, 2019.

„Velja Pavlović je bio (strašno je govoriti o njemu u prošlom vremenu) iz onog reda kulturnih pregalaca koji se opasno proredio. A to su oni koji zastupaju osetljivu zonu dobrog duha Beograda. Bio je radoznao, otvoren za druženje i komunikaciju, odabrao je da se bavi kulturom u najširem smislu, i to na TV-mediju, gde je kultura ponajviše nastradala pod naletom olake brzine, površnosti i neznanja. Veljin kulturni serijal „Nivo 23“ (to je bio sprat one zgrade čiji je simbol bio Duško Radović) godinama je predstavljao i otkrivao znane i neznane. Sada to ostaje kao nedosegnut uzor.“ - Milan Vlajčić

„Sve što je radio, činio je iz jednog posebnog ugla koji je ostalim novinarima bio nedostupan. Možda i nerazumljiv. Bio je skroman, blag, i duboko uveren da istražujući teme o kojima je pisao i govorio, istrajno izgrađuje sebe. I toga se nije stideo. A i bez uobičajene ambicije i želje da sebe stavlja u prvi plan. “ - Mirjana Ognjanović

„Zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni“, ovo geslo kao da je vodilo Velju Pavlovića kroz život. Kada opisuje svoj doživljaj Božića u planini: „Sneg i neprohodni smetovi, zima kada drvo puca od hladnoće a nebo je vedro, noću obasjano zvezdama posebne zlatne boje koju nikad ne vidimo u gradu, već samo iznad brda i šuma“, veruješ da je on sad tamo, među tim zlatnim zvezdama.

Srpski bukvar nije klasičan leksikon niti suvoparna istorijska enciklopedija, već velika priča o Srbiji napisana kroz pripovesti o ljudima, gradovima, običajima, umetnosti, ratovima, kafanama, muzici, festivalima i svakodnevnom životu. U njemu se susreću Sveti Sava i turbofolk, Crnjanski i mečka Božana, manastiri i soliteri, ćevapi i zenitisti, Radio Beograd i hajduci, avangarda i vašarske pevačice – sve ono
što je vekovima oblikovalo prostor današnje Srbije.

Kroz gotovo 300 odrednica, knjiga prikazuje društvo rastrzano između tradicije i modernosti, ali i mita i stvarnosti. U isto vreme, to je i prostor izuzetne kulturne energije i pamćenja. Srpski bukvar ne donosi samo činjenice, već pokušava da sačuva atmosferu epoha, zaboravljene ljude, nestale gradove i tragove života koji su izgradili identitet Srbije.

"Od pozne antike, preko srednjovekovne Evrope, nastanka moderne diplomatije, pa sve do Hladnog rata i savremenog doba, uloga Svete Stolice prevazilazila je okvir verske institucije, postajući sastavni deo svetske politike. Knjiga Borisa Vukićevića Sveta Stolica i Evropa u drugoj polovini XX vijeka prati istorijski razvoj vatikanske diplomatije, principe njenog delovanja i mesto koje je zauzimala u različitim epohama. U središtu istraživanja nalazi se druga polovina XX veka, period dubokih ideoloških podela koje su oblikovale savremenu Evropu. Autor analizira uticaj Drugog vatikanskog koncila, odnose sa komunističkim državama, kao i veze Svete Stolice sa zapadnim zemljama i međunarodnim organizacijama. Posebno mesto zauzimaju turbulentni odnosi sa Jugoslavijom.

Kroz analizu delovanja papa Jovana XXIII, Pavla VI, Jovana Pavla II, Benedikta XVI i Franje, ali i ključnih vatikanskih diplomata, knjiga razmatra stvarne domete uticaja Svete Stolice na procese demokratizacije, evropskog ujedinjenja i prevazilaženja hladnoratovskih podela. Zasnovana na bogatoj literaturi i istorijskim izvorima, ova studija predstavlja značajan doprinos proučavanju međunarodnih odnosa, istorije diplomatije i političke uloge religije u savremenom svetu. Knjiga je objavljena u Italiji.

O autoru:
Boris Vukićević je redovni profesor Međunarodnih odnosa i diplomatije na Fakultetu političkih nauka u Podgorici. Autor je dvije monografije i većeg broja naučnih članaka iz oblasti savremenih međunarodnih odnosa, istorije diplomatije, geopolitike i komparativne politike. Obavljao je više funkcija na Univerzitetu Crne Gore, gdje je između ostalog bio prorektor (2018–2020) i dekan Fakulteta političkih nauka (od 2024). Bio je član Uređivačkog odbora i autor više od sedamdeset odrednica Leksikona diplomatije Crne Gore u izdanju Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. Član je Odbora za sociologiju i politikologiju CANU.
"

TAKO JE GOVORIO TADEJ - Mir u duši i svetlost u Hristu

Čovek ni ne shvata da je duhovno biće. Sav uronjen u telo, ne poima da mu je duša srodna anđelima i da nosi ogromnu, Bogom darovanu energiju. Od stanja njegovih misli zavisi ne samo odnos sa drugim ljudima, nego i odnos sa Tvorcem, anđelima i čitavim kosmosom.

Kada se ljudske pomisli ozvere i ozemlje, tada će biti kraj sveta. I sudbina naroda, i porodićna sloga, i poslednja vremena, i vaspitanje dece, i istorijske kazne, i duhovni opstanak – sve je povezano sa mislima, sa unutrašnjim mirom ili njegovim gubitkom.

Otac Tadej Vitovnički je bio učitelj koji nas je na ovo podsećao, propovedajući mir u duši i svetlost u Hristu. Prorok ljubavi i smirenja, bio je veliki dar Božji Srbima i svim ljudima koji traže smisao.

Konvejev zakon. Bruksov zakon. Gudhartov zakon. Hajramov zakon. Ako dovoljno dugo radite u razvoju softvera, verovatno ste se već susreli sa ovim pravilima, čak i pre nego što ste znali kako se zovu. Videli ste neuspešno ponovno pisanje sistema. Radili ste u timu koji postaje sve veći, ali sve sporiji. Ovi obrasci se u softverskim projektima pojavljuju više od pedeset godina. Iskusni inženjeri ih poznaju, ali su ih naučili na teži način – kroz neuspešne projekte, probijene rokove i noćna debagovanja. Te lekcije nikada nisu bile na jednom mestu. Živele su u akademskim radovima iz šezdesetih, u blog postovima koji se jednom podele i zaborave, u diskusijama i pregledima koda. Ova knjiga ih sve stavlja na jedno mesto.

"„Jedna od najboljih misterija i triler knjiga svih vremena!” (Tajm). U 10 najproda-
vanijih japanskih knjiga svih vremena S PREKO 3 miliona prodatih prime-
raka samo u Japanu. Odanost osumnjičenog X ima svu briljantnu zamršenost najboljih misterija Zlatnog doba – zagonetku unutar zagonetke, obrt za obrtom – sa modernim senzibilitetom. To je divan, svež pogled na intelektualnu borbu između protagoniste i antagonista u klasičnoj misteriji, dodaje joj sve prave količine napetosti i tempa, smešta je u fascinantno okruženje i svemu tome daje puno srca."

U Granadi, 1988. godine, Milan, student arhitekture iz Jugoslavije, i Karmen, Andalužanka čije ruke ostavljaju zlatne lukove u noći dok igra uz flamenko, plešu na granicama realnog i magijskog. Dok grade ljubav, kuju planove za zajedničku budućnost, ne sluteći tamu dolazećeg vremena.

U Beogradu, 2016, Pavle, jedinac i naslednik bogate porodice, površnim životom plejboja ruši očekivanja dominantnih roditelja, opsednutih imperativom za produžetkom porodice, za naslednikom njihovog dominantnog gena. Dramatična promena u Pavlovom životu nastaje kada obnovi prijateljstvo sa drugaricom iz osnovne škole. Menja navike i okruženje, a jedan izlazak i nenadani susret učiniće da njegov život i shvatanje života potpuno promene tok.

Dve priče u različitim vremenima – jedna, romantična i bajkovita, i druga, prividno uobičajena i prepoznatljiva - mešaju se i prepliću, a dalji tok događaja je vrtoglava i uzbudljiva povest, u kojoj se protagonisti suočavaju sa egzistencijalnim izborima, gotovo bezizlaznim situacijama i neobjašnjivim fenomenima, ostavljajući čitaoca u napetoj neizvesnosti, sve do uzbudljivog završetka. Roman se bavi izrazito aktuelnim i često skrajnutim društvenim fenomenima, kroz prizmu ličnih ljudskih borbi i odnosa. Ovo su opšteljudske i svevremenske teme, sagledane iz ugla našeg doba. To ih čini živim, autentičnim i intrigantnim.

Misteriozni špil, kojim priča počinje, sadrži četiri posebne karte, karte koje pokušavaju da pobegnu, ali se vraćaju. Nastavak priče prati četiri lika, od kojih svako ima naizgled potpuno drugačiji život, ali događaji i pojave koji nagoveštavaju zajedničku nit i povezanost uprkos različitosti čine da se roman čita kao nerazdvojiva celina, u dahu.

Roman "Špil" je narativna polifonija, ali sa brižljivo građenim čvorištima susreta narativnih tokova, te se može čitati redosledom koji sami izaberete, jer je svaki čitalac pozvan da "Špil" slaže kao sa-stvaralac.

Pojam kvantne poetike u ovom radu ne podrazumeva mehaničko prenošenje pojmova iz kvantne fizike u polje književnosti, već ukazuje na strukturnu srodnost između načina na koji moderna nauka i moderna književnost misle stvarnost. Od barokne alegorijske fragmentacije koju analizira Valter Benjamin, preko nadrealističkog raskida sa kauzalnom logikom u manifestima Andrea Bretona i radikalne metaforičke eksplozije u delu Lotreamona, pa do skorašnjih narativnih eksperimenata i metafizičkih tekstualnih struktura uočava se postepeno napuštanje kontinuirane, stabilne i jedinstvene slike sveta. Ova poetička evolucija pokazuje izrazitu homologiju sa konceptima koje formulišu Verner Hajzenberg i Nils Bor – neodređenost, komplementarnost i nemogućnost jedinstvenog opisa sistema – kao i sa dinamičkim modelima koje predlaže Ričard Fajnman. Kvantna poetika je hermeneutički model koji polazi od pretpostavke da se tekst ne može redukovati na jedno značenje, već funkcioniše kao polje mogućnosti u kojem se smisao pojavljuje u zavisnosti od pozicije čitanja. To je imenovanje poetike nestabilnosti, superpozicije i prekida, u kojoj se književni tekst uspostavlja kao dinamički sistem, bliži kvantnom nego klasičnom modelu stvarnosti.
O autoru:
Aleksandra Mančić radila je kao predavač na Filološkom fakultetu u Beogradu i na Autonomnom univerzitetu u Madridu. Osnovala je i uređivala Biblioteku „Prevođenje i mišljenje“. U Institutu za književnost i umetnost radila je kao naučni istraživač. Bavi se istraživanjem transkulturnih teorija, prevođenja, misli o prevođenju i njegovog odnosa prema filozofiji; međukulturne komunikacije; etike i poetike književnog prevoda; razvoja prevođenja i misli o prevođenju u srpskoj kulturi; prevođenjem između srpske i mediteranskih (španske, francuske, italijanske) i hispanoameričkih književnosti. Prevela je stotinak knjiga sa španskog, francuskog, italijanskog i engleskog jezika. Od književnosti do slikarstva ili filma, Aleksandra Mančić kreće se duž imaginarnih linija koje povezuju dve strane sveta, Balkan i Latinsku Ameriku, dve kulturne konstelacije koje jedna drugu prevode, i povezuju se tananim spregama. Taj proces ih neprestano menja, a u njegovom središtu je, nepostojana i teško uhvatljiva, figura prevodioca. Objavila je knjige: Mistika i opresija (2020), Egzotizam i kanibalizam (2017), Đordano Bruno i komunikacija. Prevođenje ideja (2015), Stvari koje nas prevazilaze. Uvod u prevođenje ideja (2013), Prevod i kritika (2010), Prstom anđela po snegu. Ogled iz mistike (2010), Moje telo nije obmana mašte. Servantesove veštice (2009), Vetrenjače na jezik. Dnevnik prevođenja Don Kihota (2005, 2012), Preverzije. Ogledi o španskim prevodima iz srpske književnosti (1999). Dobitnik je Nagrade Doma kulture Studentski grad za knjigu Mistika i opresija (2020) i Nagrade „Nikola Milošević“ za knjigu Đordano Bruno i komunikacija. Prevođenje ideja (2015).

Studija Aleksandre Vukotić prikazuje kontinuitet irskog teksta kroz antinomije doma, odnosno sveprisutan odnos neprestanog privlačenja i odbijanja, odlaska i vraćanja, odbacivanja i ispunjenosti irskim simbolima, magijom i nacijom. Kroz odnos prema domu studija predstavlja prolaz kroz društvene i kulturne politike Irske, navike, tradiciju, vrednosti, pejzaž, kroz individualnu i kolektivnu traumu i breme života u Irskoj, te kroz poetičke i simboličke figuracije doma u irskoj književnosti.

Prof. dr Aleksandra Jovanović

Studija Antinomije doma u modernoj irskoj priči primjer je rijetke ravnoteže između teorijske apstrakcije i tekstualne konkretizacije u kojoj Vukotić predstavlja kako se antinomije doma reflektuju u književnom narativu, kulturnom kontekstu i društvenoj stvarnosti Irske. Njena sposobnost da poveže mikro i makro perspektive, istorijske, kulturne i rodne dimenzije, te različite načine izražavanja (prozu, film, teoriju), čini ovu studiju izuzetnim doprinosom irskoj književnoj kritici i relevantnim teorijskim tekstom za šira humanistička istraživanja. - Prof. dr Aleksandra Nikčević Batrićević

O autoru:
Aleksandra Vukotić rođena je 1984. Godine u Beogradu. Radi kao docent na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirala i doktorirala. Na Katedri za anglistiku predaje savremenu englesku, američku i irsku književnost. Autorka je knjige Don DeLilo i poetika istorije.

Kako izgledaju veliki pisci kada siđu sa stranica svojih knjiga i postanu ljudi od krvi i mesa? U ovoj neobičnoj knjizi uspomena, Jasna Šamić vodi čitaoce kroz gradove nekadašnje Jugoslavije, ali i kroz susrete sa njenim najznačajnijim književnicima i umetnicima. Pred nama se nalaze Ivo Andrić, Meša Selimović, Mirko Kovač, Vasko Popa, Danilo Kiš, Kolja Mićević, Milan Kundera i mnogi drugi, ali ne kao kulturne ikone, već kao sagovornici, prijatelji, komšije i ljudi sa svojim vrlinama, slabostima i protivrečnostima.

Ovo nisu književnoistorijski portreti, već dragocena svedočanstva iz privatnog života jednog vremena. Kroz anegdote, pisma, razgovore i lična sećanja oživljavaju književni krugovi Sarajeva, Beograda, Pariza i Dubrovnika, dok se pred čitaocem istovremeno pojavljuje i svet koji je nestao – Jugoslavija sa svojom kulturom, gradovima i ljudima.

O autoru:
Jasna Šamić, bosansko-jugoslovenska i francuska spisateljica, piše i objavljuje na francuskom i jezicima regiona, autorica je tridesetak djela različitih žanrova i dobitnica brojnih literarnih nagrada. Prevodila je djela s evropskih i orijentalnih jezika na jezike regiona, i sa srpsko-hrvatskog i osmanskog na francuski jezik. Autorica je i dokumentarnih filmova i pozorišnih komada koje je postavljala u Parizu i Sarajevu, te glavna urednica časopisa Književna sehara, koji izlazi na jezicima regiona, francuskom i engleskom jeziku (www.balkan-sehara.com). Djela su joj prevedena na desetak jezika.

U kratkom „romanu u nastajanju“ Gost je otišao Saša Obradović pripoveda o tragičnom iskustvu svoga junaka koji, polazeći od uverenja da je suicid duboko intiman čin, pokušava da razume motive sinovljevog samoubistva. Paralelno sa pričom o dramatičnom ličnom gubitku, pisac govori i o jednom drugom gubitniku – gradu koji pod naletom sumornih vremena i ostrašćenih pojedinaca, gubi svoju fizionomiju. Bol za izgubljenim sinom otac nastoji da racionalizuje i artikuliše pokušajima da mestu svoga rođenja povrati dostojanstvo i iskupi grehove počinjene prema njegovim stanovnicima. - Žaneta Đukić Perišić

O autoru:
Saša Obradović (1968, Valjevo), ne¬kadašnji sudija, advokat, profesionalni diplomata, pravni zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, koautor udžbenika Osnovi međunarodnog javnog prava (prof. Vojin Dimitrijević i drugi) i bi¬vši ambasador Srbije u Finskoj, gde je bio i doajen diplomatskog kora. Napisao je ro¬mane Mardijan je najzad mrtav, Vrt ljubavi, Sestre Karamazić, Ocena dokaza, Krista¬lizacija, Ono što pisac nije hteo da kaže, novelu Drugi drugi svijet, kao i dve knjige pripovedaka: Ulazak u zamak i Izlazak iz zamka. Proza mu je zastupljena u više an¬tologija i izbora iz savremene srpske knji¬ževnosti i prevođena na makedonski, en¬gleski, flamanski i rumunski jezik. Autor je i voditelj programa Televizije Valjevo plus, posvećenog savremenoj srpskoj prozi, pod nazivom „Nove priče, novi horizonti”. Nosilac je visokog finskog odlikovanja.