DRUŠTVENE NAUKE

Kako je zaista izgledao život u starom Egiptu, daleko od piramida, mumija i kraljevskih grobnica?

U knjizi Godinu dana u životu starog Egipta Donald P. Rajan vodi čitaoca kroz svakodnevicu jedne od najfascinantnijih civilizacija u istoriji. Umesto da se zadrži samo na faraonima i monumentalnim građevinama, autor pažnju usmerava na ljude koji su činili egipatsko društvo: zemljoradnike, ribare, zanatlije, sveštenike, lekare, pisare, žene u domaćinstvu i radnike koji su gradili grobnice i hramove.

Radnja prati jednu godinu u vreme Osamnaeste dinastije Novog carstva, kada se vladavina Amenhotepa II bliži kraju, a Tutmozis IV čeka presto. Dok se priprema sahrana jednog vladara, život u zemlji Nila nastavlja se ustaljenim ritmom: reka se izliva, zemlja se obnavlja, setva i žetva određuju svakodnevicu, a religija, rad i porodične obaveze oblikuju život ljudi različitih staleža.

Kroz Tebu i Memfis upoznajemo stanovnike iz različitih slojeva društva, od običnih porodica do kraljevskog dvora. Njihove priče zajedno grade živu i neposrednu sliku starog Egipta i pokazuju da se iza velikih istorijskih događaja kriju iste ljudske brige, ambicije, strahovi i radosti koje prepoznajemo i danas.

Godinu dana u životu starog Egipta spaja istoriju, arheologiju i pripovedanje na pristupačan način, pa je odličan izbor za čitaoce koje zanimaju stari Egipat, svakodnevni život u drevnim civilizacijama i istorija ispričana kroz iskustvo običnih ljudi.

Autor Donald P. Rajan stručnjak je za egipatsku arheologiju i poznat po istraživanjima u Dolini kraljeva, uključujući otkrivanje izgubljenih grobnica i mumija.

Prevod: Dubravka Srećković-Divković.

Laš Svensen postavlja pitanje – koje je danas važnije nego ikada – kako je moguće da u vremenu gotovo neograničenog pristupa informacijama tako često podležemo pogrešnom rasuđivanju, predrasudama i očiglednim zabludama. Oslanjajući se na bogatu tradiciju filozofi je, ali i na književnost, istoriju, psihologiju i savremenu kulturu, Svensen u živom dijalogu sa Aristotelom, Kantom, Montenjom, Ničeom, Vitgenštajnom, Umbertom Ekom i mnogim drugim misliocima i piscima, pokazuje kako se pogledi na ljudsku glupost, i na ono što se smatralo razumnošću, menjaju kroz vekove, ali nikada ne gube na aktuelnosti.
Polazeći od primera iz savremenog javnog života – od bujice dezinformacija i teorija zavere do sporova o nauci, tehnologiji i veštačkoj inteligenciji – autor ističe da glupost nije osobina nekih „drugih“, već trajna mogućnost svojstvena čoveku kojoj smo svi izloženi. Njegova analiza nije usmerena na osudu pojedinaca, već na razumevanje načina na koji mislimo, verujemo, donosimo sudove i branimo sopstvena uverenja čak i onda kada se suočimo sa činjenicama koje im protivreče.

Ko su bile žene koje su oblikovale srpski srednji vek, iako su vekovima ostajale u senci vladara, dinastija i velikih istorijskih događaja?

Znamenite žene srpskog srednjeg veka donosi portrete žena čiji su životi bili duboko povezani sa politikom, verom, porodičnim savezima i sudbinama srednjovekovnih država. Ovo nisu samo priče o suprugama, majkama i ćerkama vladara, već o ličnostima koje su svojim odlukama, žrtvama i delovanjem ostavljale trag u kulturi, duhovnosti i istoriji.

Pred čitaocem se otvaraju sudbine žena koje su udajama učvršćivale saveze, delile političke preokrete svojih porodica, podizale zadužbine, čuvale veru i pamćenje i u najtežim trenucima preuzimale odgovornost za ono što je trebalo sačuvati.

Oslanjajući se na istorijske izvore, književne spomenike i savremena naučna istraživanja, Aleksandra Mihajlović spaja pouzdane činjenice sa sugestivnim pripovedanjem. Tako poznate i manje poznate ličnosti srpskog srednjeg veka dobijaju punoću karaktera, a njihova iskustva postaju razumljivija savremenom čitaocu.

Ovo je knjiga za sve koji žele da srpsku srednjovekovnu istoriju sagledaju iz drugačijeg ugla i upoznaju žene koje nisu bile samo svedoci istorije, već njene aktivne učesnice.

Zašto pročitati ovu knjigu

donosi portrete znamenitih žena srpskog srednjeg veka
osvetljava njihovu ulogu u politici, kulturi i duhovnosti
zasnovana je na istorijskim izvorima i savremenim naučnim saznanjima
spaja istorijsku pouzdanost i pristupačno pripovedanje
pruža drugačiji pogled na poznate događaje i ličnosti srpske istorije
namenjena je čitaocima zainteresovanim za istoriju Srbije, srednji vek i položaj žena kroz istoriju

Biblijsku reč iz Jevanđelja po Mateju: „Budite mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi“, Jerotić u svojoj knjizi tumači prenoseći reči patrijarha Pavla: „… razvijajte svoje umne sposobnosti sve više, pod uslovom da paralelno u sebi razvijate dobrotu. No um je hladan, a dobrota topla, ali slepa. Stoga su nam potrebni i um i dobrota, da jedno drugom drže ravnotežu, da um ne pređe u zloću, a dobrota ne pređe u glupost.“

Polazeći od širokog spektra znanja – od psihijatrije i psihologije, preko religije i filozofije, do književnosti i kulture – Jerotić u ovoj knjizi razmatra različite aspekte ženskog bića. Posebnu pažnju posvećuje arhetipu žene u religiji i mitu, tumačeći figure poput Eve, Bogorodice Marije i drugih ženskih simbola koji su oblikovali predstavu o ženi kroz istoriju.

Jedan deo knjige posvećen je psihološkim i psihopatološkim aspektima odnosa između muškarca i žene, kao i složenim pitanjima ženskog identiteta, telesnosti i psihe. Jerotić se bavi i temama međusobnog razumevanja i dijaloga između polova, postavljajući pitanja o prirodi ljubavi, razlikama između muškarca i žene i izazovima partnerskih odnosa.

Autor takođe analizira predstavu žene u književnosti i kulturi, osvrćući se na dela velikih pisaca poput Čehova i Laze Kostića, kao i na simboliku žene u značajnim delima južnoslovenske književnosti.

U završnom delu knjige Jerotić razmatra položaj žene u savremenom društvu i izazove modernog doba, postavljajući pitanja o promenama u razumevanju ženskog identiteta i odnosima između polova.

Knjiga O ženi predstavlja podsticaj na dublje promišljanje o ulozi žene u porodici, društvu i duhovnom životu, kao i o složenim odnosima između muškarca i žene u savremenom svetu.

Da li ste se ikada zapitali zašto nam je nešto smešno i šta se zapravo dogadja u našem umu kada ispričamo ili čujemo dobar vic?

U svom kultnom delu Šala i njen odnos prema nesvesnom, utemeljivač psihoanalize Sigmund Frojd skida masku sa svakodnevnog humora i otkriva da šala nikada nije samo obična zabava.

Baš kao i snovi, šala je tajni prolaz u najdublje, skivene slojeve naše psihe. Ona je prefinjeni ventil kroz koji naš um, zaobilazeći društvene kočnice i unutrašnju cenzuru, bezbedno oslobadja potisnute misli, želje i impulse...

Politika sankcija Evropske unije deo je neobjavljenog rata protiv Rusije. Od marta 2014. godine pojedinci se stavljaju na crne liste, suočavaju sa konfiskacijom imovine i ograničenjima slobode kretanja. U početku je ovo pogodilo Ukrajince i Ruse, ali kasnije i građane azijskih, afričkih i evropskih zemalja.

U aprilu 2014. godine, Brisel je pokrenuo mere ekonomske prinude sa ciljem da Rusiju baci na kolena, ali u stvarnosti to je dovelo do teške krize u Evropi i široko rasprostranjenih priprema za rat.

Lične sankcije o kojima se govori u ovoj knjizi sada utiču na više od 2.700 pojedinaca i organizacija. Među njima su i građani evropskih zemalja. Jednim potezom pera, oni su lišeni svih prava, nemaju pristup svojim računima, zabranjen im je rad i ne mogu prihvatiti pomoć od stranaca. Potpuno su blokirani.

Kada je novinar pitao nemačku vladu šta misli o tome da su nemački građani lišeni svih građanskih prava, on je na konferenciji za novinare 13. februara 2026. godine odgovorio da su sankcije protiv širenja dezinformacija opravdane i indirektno ugrožavaju sve one koji protivreče narativu EU o ratu u Ukrajini: „Stavljanje cene na ovo, na ime sankcije deo je naše politike. Ovo je namerno.“ - Iz predgovora autora srpskom izdanju

Knjiga „Državna represija u doba diktature kralja Aleksandra Karađorđevića 1929–1935“ Ivane Dobrivojević Tomić predstavlja važan doprinos sagledavanju istorije Kraljevine Jugoslavije. Šta se zaista događalo iza kulisa šestojanuarske diktature? Kako je država nadzirala svoje građane, ko je bio proglašavan neprijateljem, a gde se završavala granica između zaštite poretka i zloupotrebe vlasti? Oslanjajući se na bogatu i do sada nedovoljno istraženu arhivsku građu, ova knjiga vodi čitaoca u svet policijskih dosijea, tajnih praćenja, denuncijacija, političkih procesa, internacija i zatvora, otkrivajući složen mehanizam državne represije u Kraljevini Jugoslaviji između 1929. i 1935. godine. Istovremeno, razbijajući brojne uvrežene mitove, autorka pokazuje da represija nije bila ni jednostavna ni jednoznačna pojava, već proizvod duboke političke, nacionalne i društvene krize, terorizma, međunarodnih pritisaka i slabosti same države. Ovo nije samo priča o diktaturi kralja Aleksandra – to je uzbudljiva istorija jednog društva koje se našlo na ivici između autoritarizma, straha i borbe za opstanak.

U knjizi Milana Lukića akcenat je na tradicionalnim vrednostima i arhaičnim religijsko-mitološkim predstavama u svetlu modernog doba, koje zahteva i nove načine i metode tumačenja i recepcije folklora u svetu čija je svaka pora prožeta digitalnom tehnologijom. Pisana iz pera vrsnog folkloriste i književnika, ona je pitko i stilski izbrušeno esejističko štivo, vredno pažnje i one čitalačke publike koja nije usko povezana sa usmenom tradicijom i folklorom.

Negovanje istorijskog sećanja je među temeljnim uslovima za opstanak nacionalne kulture i izvorište energije generacija. Ova knjiga nije naučni rad ali jeste doprinos sećanju na Iliju Garašanina, jednu od najvažnijih ličnosti Kneževine Srbije i njenih nastojanja da na ruševinama Otomanske imperije i feudalnog istočnjačkog društva izgradi modernu i slobodnu državu. I Garašanin i jeste simbol moderne Srbije.

Ilija Garašanin je u onoj meri u kojoj je bila njegova nadležnost pokrenuo mnoge procese čije rezultate nažalost nije dočekao u životu. Mnogo toga je uradio na unutrašnjem planu, u izgradnji institucija Srbije, iako vazalne, koje su činile njenu osnovu kada je dočekala punu nezavisnost 1878. godine. On je bio i prvi političar Srbije 19. veka koji je uobličio nacionalni program i na tim osnovama koncept spoljne politike.

Štа аko je nаjveći podvig biti verаn u mаlom, а ne junаk?

Štа аko krst nije kаznа, nego poziv koji nаs lomi sаmo dа bi nаs ponovo sаgrаdio?Monаh Mаtej, sаvremeni bogotrаžitelj koji postаje bogonosаc, prolаzi kroz bolničke hodnike, zаtvorske rešetke i sopstveni аmbis strаdаnjа. U viziji kojа gа pretvаrа iz trаgаčа u nosiocа Bogа, čuje poziv: „Ponesi krst svoj.“

Od te noći njegov život postаje živo svedočаnstvo dа slobodа, smisаo i ljubаv nisu u moći, slаvi ili zdrаvlju – nego u Bogu koji nikаdа ne nestаje, sve dok čovek drži mаkаr jedаn dаh.Kroz gаleriju likovа okovаnih tugom, bolešću, krivicom i očаjem – ocа koji je izgubio ženu i pitа se dа li je previše slomljen dа bude otаc, zаtvorenikа izа rešetаkа, bolesnikа nа sаmrtnoj postelji – Mаtej otkrivа dа je pokаjаnje jedini ključ oslobođenjа.

Njegove reči, proste i duboke kаo Jevаnđelje, vrаćаju nаdu tаmo gde je sve izgubljeno: dа se čovek može ljutiti nа Bogа i ipаk ostаti NJegov; dа nаjveći smisаo nije u velikim delimа.

Romаn Nebojše Lаzićа nije sаmo pričа o monаškom putu. To je ogledаlo u kojem se svаki čitаlаc susreće sа sobom – sа svojim pаdovimа, usponimа, sumnjаmа i čežnjom zа nevidljivim slojem životа koji je dublji. Ispunjen hrišćаnskim optimizmom i tihom snаgom, Sаvremeni bogonosci podsećа dа su uzvišeni, nebeski trenuci uvek nа dohvаtu ruke. Knjigа kojа budi, opominje i pokreće. Dаjemo sebe celogа, dа bi nаšli svoju svrhu u prolаznosti."

Analiza sistema upravljanja Mihaila Gorbačova, opis uzroka neuspeha perestrojke i glasnosti u reformi sovjetskog društva

Bolje zemlju prodati, nego običaje izgubiti i bolje da nestane selo, nego običaji, narodne su mudrosti koje govore da ko ne poštuje najvrednije u tradiciji, srlja u budućnost. Bez toga se ne zna ni ko ste, šta ste, odakle ste, kuda ste naumili, gde ste zabasali... Mnogi običaji koji su se izobičajili, zaturili, zaboravili, obnavljaju se i prilagođavaju savremenom životu - između krajnosti da su običaji tiranin (Ciceron) i da više koriste dobri običaji, nego zakoni (Tacit).

„Čujte Srbi! Čuvajte se sebe” jes politički i moralni testament švajcarskog forenzičara, kriminologa i iskrenog prijatelja srpskog naroda, dr Rudolfa Arčibalda Rajsa. Napisana 1928. godine na francuskom jeziku, ova knjiga predstavlja dobronamernu, ali izuzetno oštru i hirurški preciznu analizu srpskog društva između dva svetska rata.

Rajs je u Srbiju došao tokom Prvog svetskog rata kako bi istraživao zločine okupatora, ali je ostao opčinjen hrabrošću i duhom običnog naroda, pa je odlučio da u Srbiji ostane do kraja života. Knjigu je napisao pred kraj života sa željom da narodu koji je zavoleo ostavi upozorenje na opasnosti koje mu prete iznutra.

Knjiga se sastoji iz nekoliko ključnih celina u kojima Rajs balansira između dubokog divljenja i nepoštedne kritike:

Vrline srpskog naroda: Rajs sa velikim poštovanjem govori o srpskom seljaku i vojniku. Ističe njihovu neizmernu hrabrost, rodoljublje, gostoprimstvo, bistrinu, milosrđe i prirodni osećaj za pravdu koji ih je krasio u najtežim istorijskim trenucima.

Mane i slabosti: Ovaj deo čini okosnicu knjige i predstavlja autorovu glavnu brigu. Rajs ukazuje na površnost, sklonost improvizaciji, nerad, potcenjivanje sopstvenih stručnjaka, kao i na zavist i princip „da komšiji crkne krava”.

Kritika političke elite i korupcije: Posebno žestok udarac upućen je tadašnjoj političkoj klasi, strankama i birokratiji. Rajs detaljno opisuje korupciju, nepotizam, partijsko zapošljavanje, gramzivost i političarenje u kome se opšti interes žrtvuje radi lične koristi.

Omladina i budućnost: Autor izražava zabrinutost za omladinu koja odrasta u društvu bez jasnih moralnih uzora, gde se više ceni brz uspeh i poltronstvo nego rad, obrazovanje i poštenje.

Rajs u knjizi poručuje da najveća opasnost po opstanak i napredak Srbije ne dolazi spolja, već iznutra — iz sopstvenih grešaka, loših navika i nesposobnosti da se prepoznaju i uklone društvene pošasti. Njegov poziv „Čuvajte se sebe” jeste apel narodu da se vrati svojim izvornim vrlinama, poštenju i solidarnosti kako ne bi proćerdao slobodu izvojevanu velikim žrtvama.

Zbog svoje bezvremenske aktuelnosti, ovo delo se i danas smatra jednim od najvažnijih spisa o mentalitetu i društvenim izazovima na ovim prostorima..

Istorijska knjiga koja se bavi srednjim vekom na prostoru Balkana, najviše Bosne

Nemačka, 1945: zemlja u ruševinama. Gradovi su sravnjeni sa zemljom, a više od polovine stanovništva nalazi se tamo gde ne pripada ili gde ne želi da bude. Kako jedno funkcionalno društvo uopšte može nići iz takvog haosa? Vučje doba je nijansirana panorama nacije koja prolazi kroz kolosalnu promenu. Godine od 1945. do 1955. bile su sirova i divlja decenija postavljena između dve ere koje su odredile budućnost Nemačke – i nije bila ni približno onakva kakvom je mnogi od nas danas zamišljaju.

Vučje doba je prva istorija nemačkog mentaliteta u godinama neposredno po završetku Drugog svetskog rata. Koristeći najvažnija svetska politička dešavanja kao pozadinu, Harald Jener slika sveprožimajući portret društva koje je korumpirano, demoralisano i oslobođeno: sve u isti mah.

"Porodica i psihičko zdravlje dece –
odnos izneđu prihvaćenosti dece u porodici i psihičkih smetnji u adolescenciji
Sva saznanja koja sam sticala na različitim univerzitetima i u različitim oblastima ljudskog saznanja, kao i sopstvenim iskustvom, upućuju na zaključak da je najvažnije raditi na prevenciji, a ona je moguća ako je poznat uzrok.
U ovoj knjizi, koja beleži svoje peto izdanje, upoznajemo teorijske koncepte i empirijsku građu koja svedoči o univerzalnoj pojavi da prihvaćena deca nose kapacitete da vole, dok se deca sa osećanjem odbačenosti diferenciraju u dve grupe: u grupu dece koja se prepuštaju različitim oblicima psihopatologije i grupu dece (koje sam ovde nazvala „deca borci“) koja, uprkos nepovoljnim početnim uslovima, žive konstruktivan i zdrav život. Čitanjem ove knjige pokreću se sećanja na vlastitu porodicu, preispitivanja ponašanja roditelja i razumevanje koje oslobađa za vlastito bolje roditeljstvo.
Naime, u svima nama kao senka prisutno je pitanje koliko nas vole i koliko su nas voleli naši roditelji. Da li smo kao deca bili prihvaćeni ili odbačeni? Kakvi smo danas? Da li smo onakvi kakve su nas želeli ili smo izneverili njihova očekivanja? Povremeno se preispitujemo i uvek je to praćeno odgovornošću i potrebom za razumevanjem kako nas tako i naših roditelja.
Deca vide sopstvenu sliku o sebi u očima svojih roditelja. Ogledanje roditelja se odvija ponovo u očima vlastite dece. To je celoživotno iskustvo. Ako je akumulirana bol, jedino što vraća radost u život jeste ponovno pronalaženje ljubavi i prihvatanje koje potiče makar od jednog značajnog drugog. Taj Jedan može biti i Bog, možda samo u čovekovoj svesti, kao mogućnost odnosa koji obećava budućnost.
"

Samuilova država je istorijski fenomen koji je oduvek privlačio pažnju ne samo istoričara od zanata, nego i čitalačke publike, ali i određenih političkih krugova. Upravo je ta politička dimenzija, koju možemo pratiti ako ne pre a svakako počev od Berlinskog kongresa (1878), katkad zamagljivala objektivnu istorijsku istinu. Otuda se o ustanku Samuila i državi koju je stvorio pisalo kao ustanku balkanskih Slovena, Bugarskom carstvu, Makedonskom carstvu. Ta politička dimenzija, izražena i u naše vreme, prisutna je u odnosima Bugarske i Severne Makedonije. Savremena vizantologija smatra da je Samuilova carevina jedna faza u istoriji srednjovekovne bugarske države. U skladu sa naučno prihvaćenim ocenama, a povodom jubileja hiljadu godina od bitke na Belasici (1014), bugarski medievalista Georgi Nikolov napisao je studiju o Samuilu. Reč je o knjizi u kojoj je na živopisan i uverljiv način data dramatična povest o državi koja je postojala četiri decenije i uspešno odolevala Vizantijskom carstvu. Ne treba gubiti iz vida da se upravo u to vreme Vizantija nalazila na vrhuncu moći i bila najsnažnija u trouglu onovremenih svetskih sila (Sveto Rimsko carstvo – Arapski kalifat – Vizantija). Osoben kolorit Samuilovoj državi daju istorijske činjenice o hiljadama oslepljenih vojnika, o mučeničkoj smrti njenog vladara i, naposletku, o njenoj propasti.

O autoru:
Georgi N. Nikolov je rođen 1957. godine u Sofiji. Na Sofijskom univerzitetu „Sv. Kliment Ohridski“ završio je studije istorije 1981. godine. Magistarski rad „Vizantijska administracija u bugarskim zemljama u XI i XII veku“ odbranio je sa odličnim uspehom. Bio je doktorant u Centru za slovensko-vizantijska istraživanja „Ivan Dujčev“. Na Istorijskom fakultetu Sofijskog univerziteta bio je asistent od 1990, glavni asistent od 1997. i docent od 2001. godine. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Centralizam i regionalizam u ranosrednjovekovnoj Bugarskoj (VII–XI vek)“ odbranio je 2001. godine. Bio je na jezičkim specijalizacijama u Solunu, Grčka (1988) i Lajpcigu, Nemačka (1996), kao i na naučnim usavršavanjima u Krakovu, Poljska (2002. i 2003) i Kelnu,Nemačka (2003). Autor je osam knjiga, osamdeset naučnih radova, četrdeset recenzija i nekoliko stotina popularnih tekstova. Osim u Bugarskoj, njegovi naučni radovi publikovani su u Nemačkoj, Gruziji, Grčkoj, Poljskoj, Rusiji, Severnoj Makedoniji, Srbiji, Mađarskoj i Francuskoj.Sa saopštenjima je učestvovao na šezdeset pet nacionalnih i međunarodnih naučnih konferencija, uključujući i konferencije u Srbiji. Za Byzantinische Zeitschrift, najstariji i najugledniji vizantološki časopis u svetu, od 2009. godine je referent za bugarske publikacije. Od 2011. godine jedan je od članova osnivača međunarodnog Savetodavnog upravnog odbora istraživačkog Centra Valdemar Ceran za istoriju i kulturu Mediteranskog basena i Jugoistočne Evrope (Advisory Board of the Waldemar Ceran Research Centre for the History and Culture of
the Mediterranean Basin and South-East Europe, Ceraneum; Lođ, Poljska). U vreme 23. svetskog vizantološkog kongresa u Beogradu (2016) izabran je za člana Komisije za istorijsku geografiju i prostornu analizu Vizantije pri Međunarodnoj asocijaciji za vizantijska istraživanja (Commission for the Historical Geography and Spatial Analisis of Byzantium at the AIEB). Držao je predavanja na Univerzitetu u gradu Lođu, Poljska (2003), u Seulu, Južna Koreja (Hankuk University of Foreign Studies, 2018) u Napulju, Italija (Universita degli Studi di Napoli „L’Orientale”, Dipartimento di Studi Letterari, Linguistici e Comparati, 2019). Osnovna naučna interesovanja su mu vizantijska i bugarska srednjovekovna istorija. Georgi N. Nikolov je učenik najvećeg bugarskog medieviste našega vremena, akademika Vasila Gjuzeleva. On je nastavljač bugarske medievističke škole XX veka.

"Celokupan pregled moderne korejske istorije sa detaljnim osvrtom na srž razdora jednog naroda, nasilno stvarajući Severnu i Južnu Koreju.

Patriote, izdajnici i imperije: Priča o borbi Koreje za slobodu je prikaz moderne korejske istorije, napisan iz ugla onih koji su se borili za oslobođenje Koreje od dominacije stranih sila. Knjiga prati borbu Koreje za slobodu, počevši od otpora japanskom kolonijalizmu 1905. godine, do aktuelnih napora Severne Koreje da odvrati pretnje invazije od strane Sjedinjenih Američkih Država ili bilo koje druge zemlje. "

Traganje za smislom: vera, nauk ai čove u delu Zorice Kuburić, Bibliografija radova, Drugo dopuweno i inovirano izdanje, knjiga je prof. dr Milene Žikić, istoričarke i bibliotekarke, posvećena je autorki prof. dr ZORICI Kuburić, koja je predstavljena kao ličnost na čiji su profesionalni razvoj najviše uticale vera i nauka. Ova personalna bibliografija obuhvata radove iz oblasti pedagogije, psihologije, socijalne psihijatrije, sociologije religije, sociologije porodice, sistemske porodične terapije, metodike nastave sociologije, filozofije i verske nastave. Bibliografija sadrži pored životopisa profesorke Kuburć i uvodnih napomena 301 bibliografsku jedinicu, a raspon u kome se hronološki prati naučno stvaralaštvo je višedecenijski od 1983 do 2025.

"Od pozne antike, preko srednjovekovne Evrope, nastanka moderne diplomatije, pa sve do Hladnog rata i savremenog doba, uloga Svete Stolice prevazilazila je okvir verske institucije, postajući sastavni deo svetske politike. Knjiga Borisa Vukićevića Sveta Stolica i Evropa u drugoj polovini XX vijeka prati istorijski razvoj vatikanske diplomatije, principe njenog delovanja i mesto koje je zauzimala u različitim epohama. U središtu istraživanja nalazi se druga polovina XX veka, period dubokih ideoloških podela koje su oblikovale savremenu Evropu. Autor analizira uticaj Drugog vatikanskog koncila, odnose sa komunističkim državama, kao i veze Svete Stolice sa zapadnim zemljama i međunarodnim organizacijama. Posebno mesto zauzimaju turbulentni odnosi sa Jugoslavijom.

Kroz analizu delovanja papa Jovana XXIII, Pavla VI, Jovana Pavla II, Benedikta XVI i Franje, ali i ključnih vatikanskih diplomata, knjiga razmatra stvarne domete uticaja Svete Stolice na procese demokratizacije, evropskog ujedinjenja i prevazilaženja hladnoratovskih podela. Zasnovana na bogatoj literaturi i istorijskim izvorima, ova studija predstavlja značajan doprinos proučavanju međunarodnih odnosa, istorije diplomatije i političke uloge religije u savremenom svetu. Knjiga je objavljena u Italiji.

O autoru:
Boris Vukićević je redovni profesor Međunarodnih odnosa i diplomatije na Fakultetu političkih nauka u Podgorici. Autor je dvije monografije i većeg broja naučnih članaka iz oblasti savremenih međunarodnih odnosa, istorije diplomatije, geopolitike i komparativne politike. Obavljao je više funkcija na Univerzitetu Crne Gore, gdje je između ostalog bio prorektor (2018–2020) i dekan Fakulteta političkih nauka (od 2024). Bio je član Uređivačkog odbora i autor više od sedamdeset odrednica Leksikona diplomatije Crne Gore u izdanju Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. Član je Odbora za sociologiju i politikologiju CANU.
"

...Knjiga dr Stefana Surlića prestavlja izuzetan doprinos polju uporedne politikr, jer na rigorozan i teorijski utemeljen način razgraničava pojmove izgradnje mira, države i nacije.. Iz recenzije Prof.dr Zoran Krstić

Od pravila lepog ponašanja do gradskog života, od arhitekture do muzike, od kulture ishrane do međunarodne politike — civilizacija prožima sve oblasti ljudskog iskustva. U poslednja dva veka ovaj pojam je istovremeno i neprestano prisutan ali je i osetno izlizan, gotovo ispražnjen od značenja. I oni koji prizivaju ratove i oni koji teže miru, skrivaju se iza iste reči. Varvarstva počinjena u ime „misije civilizovanja“ primoravaju nas da iznova promislimo složenu i protivrečnu istoriju modernosti. Knjiga Varvarin, Moderan, Civilizovan: Beleške o civilizaciji, autora Ibrahima Kalina, predstavlja produbljeno i uzbudljivo intelektualno putovanje kroz jedan od najsloženijih pojmova našeg vremena. Polazeći od uvida da civilizacija nije tek istorijska kategorija, već živa i pokretna struktura koja oblikuje savremeni svet, autor poziva čitaoca da napusti uske, zapadnocentrične okvire i zakorači u širi, dublji i humaniji horizont razumevanja. Preispitujući odnose između varvarstva, modernosti i civilizovanosti, Kalin razotkriva unutrašnje napetosti savremenog sveta: iza tehnološkog napretka i ekonomske moći često se kriju novi, suptilni oblici varvarstva. U vremenu u kojem se ovi pojmovi istovremeno proživljavaju, pitanje civilizacije postaje ključno pitanje – pitanje odnosa prema čoveku, prirodi i onom što je iznad svega. Pisana jasnim, elegantnim i prijemčivim stilom, ova knjiga složene filozofske uvide približava čitaocu bez gubitka njihove dubine. Ona ne nudi samo znanje – već i pogled: dok je, kako autor ističe, Zapad iscrpeo svoju reč o civilizaciji, islamski svet još uvek traga za sopstvenim izrazom. Od svakodnevnih navika do globalnih procesa, civilizacija ostaje ključ za razumevanje sveta u kojem živimo – ali i izazov da ga iznova osmislimo. Upravo zato, ova knjiga poziva na temeljno preispitivanje njenih osnova i na traganje za civilizacijom zasnovanom na razumu, vrlini, celovitom pogledu na svet i istančanoj estetskoj osećajnosti.

Nova knjiga Branka Milanovića predstavlja analizu sloma globalnog neoliberalizma i rađanja multipolarnog sveta. Autor istražuje uspon Azije, pojavu nove globalne plutokratije i posledično opadanje zapadne srednje klase. Prvo, knjiga razotkriva kako ekonomska konvergencija dovodi do geopolitičkih tenzija. Drugo, objašnjava aktuelne populističke i autoritarne pokrete kao reakciju na moć elita. Nezaobilazno štivo za razumevanje tektonskih promena današnjice.

Trenutnu „civilizaciju“ Zapada očekuje suštinski preokret, bez kojeg je pre ili kasnije osuđena na propast. Ona je realizovala najkompletniju perverziju svakog racionalnog poretka stvari. Nema više daha, slobode, ni svetlosti u carstvu materije, zlata, mašina i broja. Zapad je izgubio smisao za zapovedanje i poslušnost. Izgubio je smisao za akciju i kontemplaciju. Izgubio je smisao za hijerarhiju, duhovnu moć, za ljude-bogove. 

Priča o jednom od najvećih stvaralaca Radio Beograda

Monografija Darko Tatić – Mag radiofonije predstavlja sveobuhvatan prikaz života i stvaralaštva jednog od najznačajnijih reditelja u istoriji Radio Beograda i pionira savremene srpske radiofonije. Kroz bogatu dokumentarnu građu, svedočenja saradnika i analizu njegovog umetničkog rada, autorka Tatijana Rap osvetljava ličnost koja je ostavila dubok trag u domaćoj i evropskoj radijskoj umetnosti.

Kao istaknuti predstavnik „zlatne škole beogradske radiofonije“, Darko Tatić pomerao je granice radijskog izraza i razvio autentičan rediteljski pristup koji je radio približio filmskoj poetici, zadržavajući snagu književnosti i moć zvuka. Posebno mesto u njegovom opusu zauzimaju dramatizacije i režije dela velikih pisaca poput Ive Andrića, Borislava Pekića, Vaska Pope, Aleksandra Hemona i drugih autora čija su dela dobila novo umetničko življenje kroz radio-drame.

Pored biografskih podataka i pregleda njegovog profesionalnog puta, knjiga donosi i dragocene uvide u razvoj Radio Beograda i radio-dramske produkcije tokom druge polovine 20. veka, predstavljajući značajan doprinos proučavanju istorije domaćih medija i kulture.

Posebnu vrednost monografiji daje kompletna fonografija Darka Tatića sa čak 344 radiofonska ostvarenja nastala između 1961. i 2002. godine. Knjiga sadrži i QR kodove koji vode do digitalizovanih audio-zapisa odabranih radio-drama iz arhive Radio Beograda, pružajući čitaocima jedinstvenu priliku da upoznaju bogato nasleđe jednog od najvažnijih autora srpske radiofonije.

Ovo izdanje namenjeno je ljubiteljima radija, pozorišta, književnosti i istorije medija, kao i svima koji žele da otkriju stvaraoce čiji je rad oblikovao zlatno doba Radio Beograda.

AZBUČNIK VEČNOG GRADA je knjiga koja istražuje duboke korene i kontradikcije Rima, grada koji spaja antičku slavu i modernu dinamiku. Rim je predstavljen kao mesto gde se susreću različite epohe i kulture, što ga čini jedinstvenim u svetu. Kroz priče o značajnim ličnostima, spomenicima i istorijskim događajima, knjiga otkriva složenu mrežu veza između srpskog naroda i Večnog grada. Ovo štivo nije samo istorijski vodič nego je i intimno svedočanstvo o životu i kulturi koje na novi način predstavlja doprinos Srba oblikovanju rimske istorije. Namera autora je da čitaocima pruži novu perspektivu o Rimu, istovremeno obogaćujući i srpsku i međunarodnu publiku.

U svetu u kojem algoritmi, mediji i društvene mreže svakodnevno prepravljaju našu sliku stvarnosti, Moć percepcije – kada stvarnost izgubi bitku razotkriva kako nastaju paralelne istine, kako se emocija pretvara u dokaz, a narativ u zamenu za realnost. Knjiga pokazuje na koji način se naš um, navike i digitalno okruženje koriste da bismo poverovali u ono što je ubedljivo, a ne u ono što je tačno.

Knjiga ne nudi utešne odgovore, već jasno strukturisanu analizu i skup principa „perceptivne pismenosti“ – kako da prepoznamo manipulaciju, sačuvamo autonomiju mišljenja i obnovimo minimalan konsenzus oko činjenica.

Ovo je knjiga za sve koji žele da razumeju kako se danas proizvodi saglasnost, kako se ruši zajednički svet činjenica i kako se (još uvek) može braniti lična sloboda prosuđivanja. I za sve one koji ne pristaju da im istinu određuje algoritam, da im mišljenje zamenjuju tuđi narativi i da odustanu od razlike između onoga što je ubedljivo i onoga što je stvarno.

Godine 1969, objavljena je Bibija Druge Srbije, Filosofija palanke, Radomira Konstantinovića. Sada je pred čitaocima Palanka filosofije - pre i posle Konstantinovića, Vladimira Dimitrijevića, koja između ostalog odgovara na sledeća pitanja: - Kako je nastalo drugosrbijanstvo? - Zašto je Mirosla Krleža pravi otac Druge Srbije? - Kako je Koča Popović od proleterskog komandanta postao ljubitelj zapadne demokratije? - Da li je Milovan Đilas sekularni svetac? - Koliko je Latinka Perović doprinela lažima o srpskom narodu? Vladimir Dimitrijević nas je posle prošlogodišnjeg izdanja Između Boga i grupleksa, obradovao novim, Palanka filosofije - pre i posle Konstantinovića.

Ova knjiga plod je vanrednog napora da se prikupe, prouče, analiziraju i opišu događaji, činjenice i podaci koji su po svojoj prirodi vešto, duboko i trajno sakriveni. Dragocen je svaki doprinos rasvetljavanju mesta i uloge brojnih tajnih društava u nastanku i oblikovanju današnjeg sveta i društvenih odnosa koji u njemu vladaju. Ovaj pokušaj to svakako jeste.
Očito je da Miloš Janković zna mnogo više nego što nam je to ovog puta rekao. Stiče se utisak da je i sam upao u magiju reči „tajna” i „tajnovitost”, jer je mnoge njemu znane tajne prećutao, a nama ostavio da o njima samo nagađamo. Ako ništa drugo, tim postupkom nateraće čitaoce da krenu njegovim putem i čitaju i proučavaju literaturu tražeći tajne mnogih organizacija iz senke, bilo da su te tajne zamaskirane ili sakrivene u dubinama znanja samo odabranih i elitnih pripadnika tih istih društava.

Prof. dr Ljubomir Stajić