Herman Hese (1877–1962) odlučio je da će biti pesnik kada je imao dvanaest godina.
I zaista, sve ponore i uzlete njegove izuzetne ličnosti, krize i podvige, ljubavi i izdaje, večnu pobunu protiv malograđanske površnosti i potragu za višim smislom – ceo svoj prebogat, strastven i protivrečan život uspeo je da izlije u knjige i junake koji opčinjavaju naraštaje: Sidarta, Stepski vuk, Narcis i Zlatousti, Demijan, Igra staklenih perli… Već decenijama su dela ovog dobitnika Nobelove nagrade za književnost (1946) među najčitanijima širom sveta.
Stoga, kada se danas osvrnemo na njegovu mladalačku odluku, čini se da pred njim nikada nije ni stajala mogućnost drugačijeg izbora. On je morao da bude ono što je bio – pesnik.
Ovo je priča o velikom piscu – Hermanu Heseu.
