Ovi memoari otkriveni su tek nedavno i čini se da ih je dvadesetih godina prošlog veka napisao neko ko tvrdi da je upravo on – Džek Trbosek.
Ime autora ovih memoara je Džejms Vilobi Karnak i oni se završavaju neposredno pred njegovu smrt, obuhvatajući čitav njegov život, uključujući i nekoliko kratkih meseci 1888. godine kada je postao ubica koga će pokolenja pamtiti kao zloglasnog Trboseka.
Cilj ove knjige je da nas nas upozna sa novim osumnjičenim za grozna ubistva počinjena 1888. u Vajtčepelu. Ona sadrži informacije koje, čini se, nisu mogle biti izvedene iz tadašnjih novinskih izveštaja ili bilo koje druge publikacije, a opisi Totenhema iz sedamdesetih godina devetnaestog veka, poseta predstavama Džekil i Hajd i komplikovane geografije Vajtčepela iz 1888. dati su neverovatno precizno. Iznet je i uverljiv motiv koji je Džejmsa naterao da postane ubica Džek, kao i razlog za to da prestane da ubija. S obzirom na to da pisac poznaje detalje slučaja nepoznate javnosti tog doba, moglo bi se zaključiti kako to zaista jeste autobiografija Džeksa Trboseka.
Na kraju je na čitaocu da zaključi veruje li u to da je misterija konačno razrešena, ali čak i ako on ipak reši da je ova pripovest izmišljotina, posredi je ipak jedna od najranijih proznih obrada Trbosekovog slučaja.
