Duh moderne naučne misli najpotpunije i najjasnije se ispoljio u delu čuvenog poljskog kanonika Nikole Kopernika. Nova slika sveta, koju je ovaj čuveni naučnik izgradio sredinom 16. veka, značila je konačni raskid sa jednom viševekovnom tradicijom. U tom smislu je Kopernik i njegov heliocentrični sistem sveta načinio jedan od najvećih istorijskih naučnih iskoraka i začeo naučnu i filozofsku revoluciju koja je dala rezultate od ogromnog značaja. Stara slika sveta, izgrađena u Grčkoj, bila je osnova za izgradnju srednjovekovnog crkvenog pogleda. U tom sistemu, Zemlja je bila centar sveta i imala dominantan položaj i značaj u kosmosu. Takav geocentrični i egocentrični sistem bio je istorijski nužan u dugotrajnom i mukotrpnom razvoju čovekovog pogleda na svet.
Kopernik je načinio pravu revoluciju, kako u astronomiji kao temeljnoj nauci o vasioni, njenim pojavama, procesima i zakonima, tako i u svim drugim naukama, uključujući i filozofsko razmatranje mesta i uloge čoveka u svetu.
