Tokom 365 dana, ona se ugoji 35 kg, ali s druge strane, smrša 33! Tu su, takođe, i neizgovorene novogodišnje odluke – potraga za „pravim muškarcem“. Avaj, tu Bridžet katastrofalno skreće s „pravog puta“, upuštajući se u vezu sa šefom – notornim zavodnikom. Ali da nije njihovog flertovanja preko mejla, ko bi se uopšte zainteresovao za njen crni minić? Šef je čak optužuje da je suknja toliko kratka da praktično ni ne postoji.
Na početku izvanredno duhovitog romana, tridesetogodišnja pomoćnica u redakciji izdavačkog preduzeća pati od postprazničnog sindroma, ali ne odustaje od namere da pronađe unutarnju ravnotežu i smirenost. Bridžet će, na primer, „ustajati čim se probudi“. Pod uslovom da pre toga preživi proslavu na koju ju je majka prevarom dovukla – zabavu u predgrađu punu „srećno udomljenih“ koji neprestano brinu za ljubavni život svojih prijatelja „solista“. Što se nje tiče ona njih nikad „ne bi spopadala, vičući: ʽKako vaš brak? Još uvek upražnjavate seks?ʼ“
A to je samo prvi od mnogih blamova koje će Bridžet doživeti tokom godine pune treme (zbog posla i zabave, neznatno ređe u krevetu) i preživaljavanja tuđih „emocionalnih zajebancija“.
Dnevnik Bridžet Džouns počeo je da izlazi kao kolumna u londonskom Independentu i odmah stekao široku publiku svih polova i uzrasta. Istovremeno jasnim i suptilnim potezima, Helen Filding ocrtava vedriju stranu očajanja, sumnje u sebe i opsesivnosti, pritom praveći satiru na račun svega i svačega – od knjiga o samopomoći (koje Bridžet ne deluju ni upola tako razumno kad se otrezni) do feng šuija na način Kosmopolitena.
