Uskoro u prodaji

psihološki triler

Ovo je četvrta po redu slikovnici iz edicije Od sličice do pričice. Glavna junakinja, devojčica Višnja, odlazi sa roditeljima na more. Leto je puno uzbuđenja i Višnja se raduje igrama u pesku, vožnji pedalinom i druženju s drugaricom Sarom i njenim mlađim bratom. Ovoga leta naučiće i da pliva! Slikovnice iz edicije Od sličice do pričice idealne su za prve korake u čitanju. Pojedini pojmovi u priči zamenjeni su ilustracijom, pa dok odrasla osoba čita, dete može da dopunjava rečenice na osnovu slika koje posmatra i prepoznaje. To će kod deteta stvoriti utisak da i samo čita! Čitanje će doživeti kao zabavno, uzbudljivo i poučno, što će ga sigurno ohrabriti u daljem savladavanju čitalačkih veština.

Rečnik srpskog jezika za osnovce Violete Babić, kapitalno izdanje na kome je rađeno preko deset godina, prvi je rečnik ove vrste kod nas. Sadrži preko 17.000 reči sa objašnjenjima i primerima za upotrebu, kao i više od 1000 izraza koji se koriste u svakodnevnom govoru. Namenjen je đacima osnovne škole, koji ga mogu koristiti za pronalaženje značenja nepoznatih reči ali i za bogaćenje rečnika. Isto tako, može biti koristan i strancima koji uče srpski jezik, našoj deci u dijaspori, nastavnicima srpskog jezika i svima onima koji žele da unaprede svoju jezičku kulturu.

Tajanstveni kradljivac krije se u vrtovima Macograda. Ukradena je ogrlica Marije Mišković! Agata Krispi, najbolja detektivka u gradu, vodi istragu. Kreće od tragova na drvetu, pa preko imanja stare gospođe stiže do Macogradske opere. Da li će raskrinkati razbojnika koji kaže da je … Robin iz Parkvuda? Pročitajte roman i saznajte „Agatine istrage“ su nov serijal u kom pratimo misije čuvene detektive Agate Krispi (nju već dobro znamo iz serijala „Zagonetkice na svim spratovima“). I dalje ona neumorno raskrinkava kradljivce i pronicljivo rešava zagonetne slučajeve. Ovog puta istrage su predstavljene u formi mini-romana, posebno pogodnih za mališane koji uvežbavaju čitanje latinice.

Pozi je svojim bučnim igranjem u bašti preplašila Pipovog puža, pa se Pip jako naljutio na nju... O, strašno! Međutim, kada opasna ptičurina bude pokušala da odnese puža, Pip će uvideti da je ponekad dobro biti vrlo glasan!

Pip i Pozi su bili toliko zaneti igrom da je Pip zaboravio da piški. A onda se na podu pojavila barica, O, neee! Kako se Pip osećao? Da li mu je Pozi pomogla?

Istraživačka materija sadržana u monografiji je u funkciji razumevanja tri izuzetno značajna područja savremenog poslovanja: modni marketing, neuromarketing i veštačku inteligenciju kojima autorka u radu pristupa interdisciplinarno, sagledavajući modnu industriju ne samo kao prostor estetike, kreativnosti i tržišne razmene, već i kao složen komunikacioni, tehnološki i emocionalni sistem. Njena vrednost ogleda se u sposobnosti da poveže teoriju, praksu i kritičku refleksiju u koherentnu celinu, sa jasnim implikacijama za budući razvoj modne industrije.

Beli Kralj – kulminacija trilogije o Antoniji Skot.

Ko drži konce, a ko je samo pion?

Antonija Skot se ne plaši zločinaca, već uma koji je pametniji od njenog. Nevidljivi protivnik je poslao poruku, a figura je pala: Jon Gutijerez je otet.

Antonija zna da je pred njom najopasnija partija do sada. Ponovo saterana u ćošak, prinuđena je da rešava stare slučajeve ne bi li došla do istine koju neko godinama krije. Ovog puta ne treba samo da pobedi protivnika već i da spase čoveka koji joj je postao najbliži.

Jer kada počne odbrojavanje, nije dovoljno biti najpametnija žena na svetu.

Naizgled jednostavan zadatak – pronaći domaćicu Lolu Moreno – vodi Antoniju Skot i njenog kolegu Jona Gutijereza u mračnu mrežu trgovine ljudima, korupcije i organizovanog kriminala koja se proteže daleko izvan granica Španije.

Dok pokušavaju da zaštite one koje smatraju nevinima i dok broj mrtvih raste, Antonija i Jon moraju da otkriju ko vuče konce iz senke, ali i da se suoče sa sopstvenim granicama i zapitaju se koliko su daleko spremni da odu. Ovoga puta Antonija neće morati da nadmudri samo kriminalce već i da se izbori s protivnikom čije ime ni ruska Bratva ne voli da čuje – Crnom Vučicom.

U igri u kojoj svaki pogrešan potez ima svoju cenu, da li će i ovoga puta najpametnija žena na svetu biti dovoljno brza…

The book Fairytales: The First Seven by Uroš Petrović was awarded the title of Best Book in Children's Literature at the Novi Sad Book Fair! All four sequels have also become regional bestsellers.

Mina Kebin: “In the previous books, you put a quote by a great thinker at the top of the back cover like Albert Einstein, Hans Christian Andersen, and so on. What made you think it’s appropriate to put one of your own thoughts this time?”
Uroš Petrović: “When I was little, they would read me so many fairy tales that I ended up with a pretty inflated sense of self-belief!”
Mina Kebin: “I can see that. They might have overdone it a little…”
Uroš Petrović: “I beg your pardon?”
Mina Kebin: “Never mind. Anyway, for the bottom half of the back cover, we’re not going to use the same text as last time, are we?”
Uroš Petrović: “Of course we are. Nobody reads that bit anyway!”

Fairy tales do more than entertain. They help develop concentration and memory, spark imagination and critical thinking, nurture emotional intelligence, and strengthen language skills. These abilities help children thrive not only at school but throughout their lives.

Long ago, when wisdom and knowledge were passed down through storytelling within communities, fairy tales emerged for precisely these reasons. For centuries, they have played an essential role in childhood, with each new generation creating its own contemporary versions of these timeless stories.

Now it's time to discover the fifth collection of seven Fairy Tales by Uroš Petrović!

Ilustracije: Nina Štajner

Dobro jutro, BEBO – Naše jutro u zagrljaju

Započnite dan uz nežne stihove ispunjene ljubavlju, toplinom i najlepšim emocijama.

Ova divna knjiga slavi posebnu i neraskidivu vezu između roditelja i bebe, podsećajući na čaroliju malih jutarnjih rituala, nežnih dodira i toplih zagrljaja. Stvorena je za zajedničke trenutke bliskosti, nežna poput zagrljaja kojim započinje svaki novi dan.

Ilustracije: Nina Štajner

Laku noć, BEBO – Naše veče ispunjeno poljupcima

Uživajte u nežnim stihovima prožetim ljubavlju i toplinom, stvorenim za najlepše trenutke pred spavanje.

Ova čarobna knjiga slavi posebnu i neraskidivu vezu između roditelja i bebe, pretvarajući večernje maženje, poljupce i uspavljivanje u dragocene trenutke bliskosti. Nežna poput poljupca za laku noć, savršena je za zajedničke trenutke koje ćete pamtiti.

Sačuvajte najlepše trenutke i dragocene uspomene iz prve godine života svoje bebe u ovoj nežnoj i razigranoj radosnici, obogaćenoj predivnim ilustracijama Nine Štajner.

U njoj ćete pronaći dovoljno prostora da zabeležite važne datume, prve osmehe, male pobede i nezaboravne trenutke, kao i da sačuvate fotografije i otiske bebinih ručica i stopala. Dva praktična džepića namenjena su čuvanju posebnih uspomena i pisama koja možete napisati svom detetu, ostavljajući mu nežne poruke za neke buduće dane.

Tako će „Bebina prva godina“ postati mnogo više od obične radosnice – dragocena porodična riznica uspomena kojoj ćete se s ljubavlju vraćati i koju ćete čuvati generacijama.

Roman Služio sam engleskog kralja Bohumila Hrabala, napisan 1971. godine, zbog političke cenzure dugo nije mogao da bude objavljen u Čehoslovačkoj. Čitaoci su ga dobili tek 1989. godine, kada su se otvorile mogućnosti za slobodnije objavljivanje književnih dela. Danas se smatra jednim od najznačajnijih ostvarenja češke, ali i svetske književnosti 20. veka.

U središtu ovog duhovitog i neobičnog romana nalazi se Jan Dite, mladi kelner skromnog porekla, naivan, ali izuzetno ambiciozan. U Pragu tridesetih godina prošlog veka pažljivo posmatra svet oko sebe, osluškuje tuđe razgovore i vešto koristi svaku priliku koja mu se ukaže. Njegov najveći san je da postane milioner, a život mu često donosi događaje koji deluju toliko neverovatno da je teško poverovati da su zaista mogući.

Tokom nacističke okupacije Praga, Jan se zaljubljuje u privlačnu Nemicu, a trgovinom vrednim poštanskim markama oduzetim od Jevreja uspeva da ostvari svoje ambicije i izgradi sopstveni hotel. Konačno dostiže bogatstvo o kojem je oduvek maštao, ali dolazak komunističkog režima iz temelja menja njegov život. Ostaje bez svega što je stekao, biva prognan i završava kao putar u zabačenom provincijskom kraju.

Svojim raskošnim pripovedanjem i nizom neobičnih obrta, Hrabal pretvara sudbinu jednog malog čoveka, uhvaćenog u vrtlog velikih istorijskih događaja, u živopisnu i nepredvidivu satiru. Kroz stranice romana smenjuju se apsurd, erotika, humor i melanholija, oslikavajući društvo puno protivrečnosti i paradoksa. Prepoznatljiv češki humor daje ovoj priči posebnu čar, dok se iza komičnih situacija krije mnogo ozbiljnija priča o ljudskim ambicijama, usponima, padovima i prolaznosti.

Uz Jaroslava Hašeka, Karela Čapeka i Milana Kunderu, Bohumil Hrabal zauzima posebno mesto među najznačajnijim češkim književnicima 20. veka, ostavljajući iza sebe delo koje na jedinstven način spaja humor, društvenu kritiku i duboko razumevanje ljudske prirode.

Elis Mičel je još pre završetka srednje škole imala jasno osmišljenu budućnost. Želela je da upiše žurnalistiku na Univerzitetu Kolumbija, potom dobije posao u jednoj od najuglednijih medijskih kuća i, poput svog oca, izgradi karijeru novinarke. Ipak, razvod roditelja i preseljenje sa Menhetna u mali grad Brambl Fols u Konektikatu potpuno su poremetili njene planove.

Iako Brambl Fols na prvi pogled deluje kao šarmantno mesto, Elis ubrzo shvata da je tamo čeka mnogo više izazova nego što je očekivala. Jedan od njih je Kuper Barnet, nekadašnji najbolji prijatelj iz detinjstva i dečko s kojim je doživela prvi poljubac. Međutim, Kuper danas jedva da želi da razgovara s njom.

Tu je i Festival opalog lišća, omiljena lokalna manifestacija koja tokom čitavog meseca privlači brojne turiste, a čiju organizaciju predvodi Elisina tetka. Festival bi mogao da bude upravo ono što joj je potrebno – prilika da se opusti, prepusti novim iskustvima i otkrije jednu drugačiju stranu sebe, onu vedriju, spontaniju i oslobođenu stalne brige o budućnosti.

U Brambl Folsu gotovo je nemoguće sačuvati privatnost, a Kuper joj se uporno pojavljuje na putu, ma gde krenula. Ipak, kako dani prolaze, Elis sve više zavoli ovaj živopisni gradić i njegove stanovnike. Po prvi put počinje da se pita da li je budućnost koju je toliko pažljivo isplanirala zaista ono što želi. Jer ponekad život ima sasvim drugačije planove, a ono najlepše može se dogoditi upravo onda kada odustanemo od sopstvenih.

Autorka bestselera Berači borovnica.

Dobitnica nagrade Andrew Carnegie.

Alijet Pol rođena je pod krošnjom drveta koje žene iz naroda Mikmak već generacijama smatraju svetim. Njena majka umrla je na porođaju, dok je pitanje očevog identiteta ostalo obavijeno ćutanjem. Odrasta uz baku, ženu koja čuva drevna znanja o lekovitom bilju i tradicionalnom babičkom zanatu, kao i uz Džona, dečaka koji će vremenom postati njena najveća životna podrška.

Međutim, svet u kojem odrasta postepeno se menja. Tradicionalno babičko umeće nailazi na osudu, predrasude postaju sve izraženije, a jedan porođaj zauvek će obeležiti Alijetin život. Iako kasnije postaje medicinska sestra i okreće se savremenoj medicini, bakino znanje i uspomena na drvo pod kojim je rođena ostaju neodvojivi deo njenog identiteta.

Mnogo godina kasnije, nakon bakine smrti, Alijet se vraća u rodni kraj. Umesto doma kakvog pamti, dočekuju je zapuštena kuća, zajednica rasuta životnim promenama i uspomene za koje je verovala da ih je zauvek ostavila iza sebe. Dok pokušava da obnovi porodični dom, počinje da otkriva tajne koje su decenijama bile pažljivo skrivane.

Postoje ljudi koji znaju šta se zaista dogodilo tokom poslednjih trenutaka života njene majke. Neki čuvaju sećanje na događaj iz voćnjaka koji se odigrao mnogo godina ranije. A neko je spreman da učini sve kako bi istina zauvek ostala zakopana.

Ovo je priča o ljubavi, gubitku i nasleđu koje se prenosi s generacije na generaciju, ali i o ženi koja pokušava da pronađe svoje mesto između prošlosti i sadašnjosti. Priča o očuvanju zemlje, tradicije i uspomene na žene koje su joj prethodile, kao i o hrabrosti da sama odluči koje će delove tog nasleđa sačuvati i preneti u budućnost.

Bandin manastir, Junsvan 46, Trondhejm. Velika kuća s mračnom istorijom. Tokom Drugog svetskog rata bila je štab jednog od najomraženijih ljudi u Norveškoj, skromnog obućarevog sina Henrija Olivera Rinana. Tu je Rinanova kamarila terevenčila i orgijala. Odatle su, u službi nacista, pravili planove kako da se infiltriraju među pripadnike pokreta otpora, koje bi potom hapsili, zatvarali u podrum, ispitivali, mučili i ubijali… čak ih i komadali pre nego što bi ih položili u kovčege i bacili u more. Kuća je postala simbol zla.

Nekoliko godina posle rata porodica žene Simona Strangera preselila se iz Osla u Trondhejm. Gešon Komisar dovodi suprugu Elen i ćerku Janike kako bi pomogao majci u porodičnoj radnji. Nova adresa – Bandin manastir. Zašto bi jedna porodica poželela da živi baš u toj kući?

U Leksikonu svetlosti i tame Simon Stranger maestralno ispisuje dvostruki portret u kojem se istorija porodice njegove žene prepliće s istorijom Henrija Olivera Rinana. Pred nama je ambiciozan roman-mozaik koji obuhvata čitav vek i dotiče najlepše i najbolnije strane ljudskog života.

Ovo je jedna od onih knjiga koje podjednako vole i publika i kritičari – dobitnica je Nagrade za najprodavaniju knjigu 2018. godine, Nagrade Riksmål i Nagrade bukblogera za najbolje delo na polju fikcije. Taj uspeh odjeknuo je i širom sveta – roman je preveden u više od 30 zemalja.

Ona ima 47 godina i telo koje drugi neprestano odmeravaju. Osam i po sati dnevno je Izolda iz Malage – ljubazan glas u kol-centru. Za 960 evra mesečno dužna je da sluša uvrede, pretnje i poniženja nepoznatih ljudi. Kada završi smenu, ponovo je žena suočena sa svakodnevnim problemima: odeća joj ne stoji dobro, majka je još uvek zamišlja mršavijom, a svet uporno pokušava da joj dodeli unapred određenu ulogu.

Živi sa bakom koju svi zovu Termita: sićušnom, gotovo bestelesnom staricom, kože poput cigaret -papira i noktiju nalik kandžama. Od nje zazire čitav komšiluk. Unuku je naučila najvažnijem pravilu preživljavanja – pretvaraj se. Iza Termitinih naređenja i porodične istorije krije se prošlost obeležena glađu, nasiljem, siromaštvom, kao i priča o devetogodišnjoj Esperansi, devojčici koja je pobegla iz sela i završila kao služavka u manastiru.

Termita je roman o gladi – za dodirom, ljubavlju, pažnjom – o ženama koje generacijama preživljavaju služeći, skrivajući se i na silu menjajući sopstvenu prirodu.

Groteskom, crnim humorom i brutalno realistički, Garasi Albisua piše o telu koje odbija da se upristoji, o radu koji isisava život i o trenutku kada potiskivanje sopstvenog gneva konačno prestane da bude jedini način da se preživi.

Miodrag je odlučio da se ne rodi. Još u majčinoj utrobi shvatio je kakav ga svet čeka i svojevoljno ga napustio.

Ali Bog ne prihvata njegovu odluku. Šalje ga nazad na Zemlju, kao nevidljivog posmatrača, sa zadatkom da otkrije zbog čega ipak vredi živeti.
Na tom neobičnom putovanju Miodrag zatiče društvo u kojem se nasilje više ne suzbija, već organizuje, starost postaje teret, a ljudska surovost dobija groteskne, gotovo nadrealne oblike.

Istovremeno, pred njim se otvara intimna drama njegove porodice: ljubav koja se osipa, krivica zbog zločina koji možda nikada nije počinjen i nemoć razuma da nas zaštiti od zla.

U romanu Lutke i adolfi Sonja Atanasijević prepliće psihološku prozu, distopiju, crni humor i metafizičku fantastiku, postavljajući pitanja o slobodnoj volji, odgovornosti i ljudskoj prirodi. Iza uznemirujuće slike sveta krije se, međutim, i nešto neočekivano: nežna, ironična
i duboko ljudska potraga za razlozima zbog kojih život, uprkos svemu, zaslužuje da bude življen.

U šumadijskom Makondu pod Kosmajem nebo još počiva na plećima starica. Svemoćne žene podešavaju svet po svojoj meri, a njihova mera je dečak oko kojeg se sve okreće. One porađaju i sahranjuju, vračaju i mole se Bogu, otkrivaju umetnost i kič, trguju duvanom i tumače snove; za decu kažu da ne umiru, a za sebe da ih ni đavo više neće. Među njima stasava dečak koji veruje da je rak životinja koju lekari moraju da uhvate na prepad, da smrt miriše na prebranac, a da je vreme ćelavo dete sa šiljatim zubima.

Nedelja palmi je roman-freska o odrastanju među ženama, o nadgrobnim spomenicima koji se podižu za života, o svetu u kojem se paganski običaji, hrišćanski simboli, narodna verovanja, španske serije i dečja mašta stapaju u fantazmagoričnu stvarnost. To je priča almodovarovske raskoši o Hristovom ulasku u Jerusalim, u kojoj nema Jerusalima, palme su zamenili jorgovani, a jedini magarac zove se Salvatore.

To je porodično jevanđelje sa šumadijskom zemljom pod noktima, u kom svaka generacija pokušava da zaštiti sledeću, istovremeno joj prenoseći svoje ljubavi, strahove, zablude i pre svega priče. Zato i ne čudi što jedna od junakinja ove pripovesti, ležeći na samrti, svojim najbližima kaže: „Pričajte o meni kad umrem.”

Posle romana prvenca Opatija Svetog Vartolomeja, koji je ušao u finale izbora za NIN-ovu nagradu, Miloš Perišić vraća se višegeneracijskom sagom o srpskoj seoskoj porodici i detinjstvu koje prestaje onda kada žene koje su držale nebo počinju polako da posustaju, očekujući da one mlađe preuzmu taj teret.

Knjiga Medijska tranzicija u vrtlogu politike prof. dr Radeta Veljanovskog je sveobuhvatno delo koje beleži, analizira i daje sopstveni kritički pogled na medijsku sferu u periodu od 80 godina (1945–2025), što kod nas do sada nije nikada obrađeno za ovaj period i u ovom obimu. Autor daje temeljan uvid, od zakonodavnog okvira medijske sfere, preko društveno-političkog konteksta do pojedinačnih minijatura koje su svojevrsne studije slučaja i naprosto markeri koji obeležavaju stanje, prilike, uslove i konkretne događaje u medijima i oko njih od završetka Drugog svetskog rata pa do sadašnjeg vremena. -Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković

Monografija Medijska tranzicija u vrtlogu politike 1945–2025 dugo je očekivano delo prof. dr Veljanovskog, koje hrabro obuhvata period od osamdeset godina razvoja medija i medijske politike u različitim političkim okolnostima i promenama, ne samo u okviru medijskog sistema, već i u okviru same transformacije države koju istražuje u tom periodu i njihovu korelaciju. Ono što ovoj knjizi daje dodatnu vrednost, jeste to što je autor i sam bio i učesnik i aktivni posmatrač mnogih opisanih pojava u društvu, te čitaoca vodi i kroz događaje iz ličnog iskustva. - Doc. dr Jelena Surčulija Milojević

U monografskom rukopisu profesora Veljanovskog može se naći mnogo toga što daje relevantne odgovore na pitanje razloga i dimenzija grotla u koje je upalo naše novinarstvo. Prvo, pod opsadom ratno-nacionalističkih euforija, 80-ih i 90-ih godina prošlog veka, zatim, tranzicionog „političko-ekonomskog preduzetništva” – nakon promena 2000. – i, konačno, dejstvom aktuelnog „čeličnog” zagrljaja stabilokratske korupcije i autoritarizma. Retko koji autor na našoj teorijskoj i žurnalističkoj sceni je mogao (i može) javnosti da ponudi to što je učinio autor Medijske tranzicije u vrtlogu politike. - Prof. dr Jovan Komšić



O autoru:
Rade Veljanovski je profesor Fakulteta političkih nauka u penziji. Rođen je u Beogradu 1952. godine, gde je završio školovanje, a na FPN-u magistrirao iz oblasti Političke sociologije i doktorirao sa temom iz Komunikologije: „Javni servis kao oblik ostvarivanja komunikacionih potreba građana“. Posle osnovnih studija tridesetak godina radio je kao novinar u radiju Studio B, Programu 202 i Prvom programu Radio Beograda, gde je bio urednik najvažnijih informativnih emisija, unutrašnje političke rubrike, zamenik glavnog i odgovornog urednika i glavni i odgovorni urednik. Direktor Radio Beograda postao je posle 2000. godine. Pisao je za listove „Republika“, „Naša borba“, „Vreme“, „Danas“, NIN, „Svet“ (Skoplje), a danas piše za „Radar“. Na Fakultetu političkih nauka predavao je sedam predmeta na osnovnim, master i doktorskim studijama iz oblasti novinarstva, teorije medija i medijskog sistema. Devet godina bio je gostujući profesor na master studijama Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i deset godina na Visokoj školi novinarstva Medija plana u Sarajevu. Objavio je šest monografija iz stručne medijske oblasti i publicistike i nekoliko desetina naučnih i stručnih radova. Organizovao je pet naučnih konferencija nacionalnog i regionalnog značaja i uredio deset zbornika naučnih radova. Učestvovao je u studijskim putovanjima u SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Mađarskoj i Bugarskoj. Jedan je od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije i član Međunarodne federacije novinara. Od 2000. godine bavi se reformom medijskog sistema Srbije, radeći na medijskim zakonima i medijskim strategijama, učestvujući u istraživanjima, analizama i projekcijama demokratskog preobražaja javne sfere. Sarađuje sa evropskim organizacijama – OEBS, Savet Evrope, Evropska unija i sa medijskim institucijama u regionu. Osim u stručnoj oblasti u kojoj je angažovan pet decenija, godinama je aktivan u društvenom radu, političkim i organizacijama civilnog sektora, trudeći se da dâ doprinos demokratskom preobražaju društva, razumevanju i toleranciji među narodima, saradnji u regionu i proevropskom putu Srbije.

Jednog jutra, dok se Stokholm budi, prolaznici primećuju da se panorama grada promenila. S najviše tačke u gradu, snežnobela statua boga Zevsa – verna kopija jednog od sedam čuda starog sveta – oštro posmatra sa svog trona.

Čitav jedan dan žitelji Stokholma veruju da je njihov grad postao bogatiji za novo, moćno delo anonimnog uličnog umetnika. A onda sledi jezivo otkriće: u skulpturi koja je počela da se topi na kiši pronađeno je telo nepoznatog muškarca.

Iskusni istražiteljski tim Nova, na čelu s Evom Niman, dobija zadatak da otkrije poreklo statue – ko ju je postavio i s kojim ciljem. Ubrzo slede nova ubistva, a sva su povezana sa sedam čuda starog sveta.

Sedam je precizno vođen i slojevit kriminalistički roman, u kojem se prepliću svet umetnosti, surovost narko-bandi i mračne strane policijskog posla. Drugi roman u serijalu o timu Nova napeta je i uzbudljiva priča o opsesiji, osveti i neizmirenim računima.

Kada telo direktora čeličane bude pronađeno u izgorelom automobilu, njegova smrt se otpisuje kao tragična nesreća. Međutim, nakon što se dogodi još jedan gotovo identičan incident, inspektorka Eva Niman dobija pismo u kom se najavljuje sledeći, znatno suroviji napad. Eva shvata da pred sobom nema niz slučajnosti, već proračunata ubistva koja potencijalno vode ka ekološkom terorizmu.

U pismu prepoznaje izraz koji je često koristio njen nekadašnji šef, Lukas Frisel, kome se gubi svaki trag nakon što je upropastio istragu jedne otmice. Iako joj je teško da poveruje u to da iza zločina stoji čovek koji joj je bio uzor, svi dokazi ukazuju upravo na njega. Dok njen novi tim, Nova, bije bitku s vremenom kako bi sprečio nove žrtve, Eva okleva da podeli svoje sumnje s kolegama. A jedini tragovi kojima raspolažu jesu zagonetka iz pisma i neobičan simbol koji ostaje za ubicom: krug unutar kruga.

Šta je ono što će Eva i njen tim pronaći u njegovom središtu?

U središtu kruga je prvi deo željno iščekivanog serijala Nova u kojem autor vešto prepliće goruća društvena pitanja sa uzbudljivim zapletom. Arne Dal nam još jednom pokazuje zašto je u samom vrhu švedskog kriminalističkog žanra, donoseći nam priču koja je vrhunski napisana, pitka i, iznad svega, aktuelna.

„Po meni je to pseudoroman – reče.
– Drugi ga mogu odrediti na svoje načine:
metaliterarna proza, kriptoesejistika,
kvazimemoari, izmišljena ispovest, ratna
hronika izgubljene generacije, čista
fikcija, parabedeker, galaktički priručnik
za tarot, bizarna književna istorija.
Hibridni žanr, od svega pomalo.”
(iz romana)

O autoru:
Diplomirao na Odseku za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu 1982. godine; magistrirao radom “Književna shvatanja Pola de Mana i teorija dekonstrukcije” 1987. godine na istom fakultetu, doktorirao tezom “Teorijski problemi čitanja kao osnove modernog shvatranja književnosti” 2001. godine na istom fakultetu. Između 1984. i 2001. godine radio kao naučni istraživač na Projektu za teoriju Instituta za književnost i umetnost u Beogradu; od 2001. do 2007. godina kao vanredni profesor na Filološkom fakultezu (Katedra za opštu književnost i teoriju književnosti), a od 2007. godine kao redovni profesor semilogije medija na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu. Objavljene knjige: “Antinomije kritike” (1982), “Slučaj Niče” (1997), “ABC dekonstrukcije” (1998), “Ljuba ili o etici” (1999), “Predavanja o čitanju” (2000), “Pesništa: Prilozi pesničkoj ontologiji Martina Hajdegera” (2001), “Moderno shvatanje književnosti” (2002), “Istina apokalipse: Filozofija i pesništvo na ‘posldednjem sudu'” (2003), “Šta je teorija” (2006), “Od znaka do smisla” (2007). Predavao u Sjedinjenim američkim državama (Yale University) i Velikoj Britaniji (Sheffield University).

Knjiga Maćeja Gornog Veliki rat profesora. Nauke o čoveku (1912–1923), uz njeno preplitanje sa istorijom ideja i društvenom istorijom, otvara jedno izuzetno važno polje intelektualne istorije skrećući pažnju na njihovu povezanost sa politikom i političkim angažovanjem. Ona daje utemeljene odgovore na složene procese pokrenute „ratom profesora“ čiji uticaj neće nestati završetkom Prvog svetskog rata. Imajući u vidu rezultate koje nudi ova knjiga, može se zaključiti da je po broju intelektualaca koji su se angažovali u podršci politikama svojih država i nacionalnih pokreta došlo do široke, do tada nepoznate, ratne mobilizacije onih intelektualaca koji su političkoj i vojnoj strani rata davali doprinos kao intelektualno-propagandni „softver“. Geografi, istoričari, etnolozi, antropolozi, psiholozi i stvaraoci srodnih disciplina, nalaze se, s razlogom, u središtu analize, ali su uz njih bili i književnici, novinari, publicisti. Mnogi od njih su rat proveli u novoosnovanim ratno-propagandnim institucijama, vladinim i emigrantskim odborima, biroima, cenzorskim službama, na frontovima i u pozadini. Njihova uloga bila je važna i posle formalnog okončanja rata kada je otpočela političko-diplomatska borba na Konferenciji mira ali i ona vođena oružjem za odbranu i zaokruživanje novih nacionalnih granica. Može se reći da je složena istorija „rata profesora“, sa njegovim brojnim učesnicima, rukavcima i pravcima, koju je svojom knjigom ponudio Maćej Gorni, izuzetan istoriografski rezultat, koji otvara širok prostor za bolje i složenije razumevanje ideološkog, naučnog i intelektualnog okruženja Velikog rata.
Prof. dr Milan Ristović
O autoru:
Maćej Gorni (Maciej Górny, 1976), poljski istoričar, proučava istoriju ideja, istoriju istoriografije, istoriju Srednje i Istočne Evrope, a bavi se i istraživanjem istorijskih stereotipa kao i poljsko-nemačkim odnosima od 19. veka do danas. Diplomirao je na Istorijskom fakultetu Varšavskog univerziteta (2000), a doktorirao je na Istorijskom institutu Poljske akademije nauka (PAN) 2006. na temu Marksističke istorijske nauke u državama Srednje i Istočne Evrope prema tradicionalnim istoriografijama 19. veka. Status višeg naučnog saradnika (2015) dobio je za knjigu Veliki rat profesora. Nauke o čoveku (1912–1923), a naučnog savetnika (redovnog profesora) 2024. godine. U periodu 2015–2019. bio je glavni urednik časopisa Acta Poloniae Historica, a od 2020. obavlja funkciju zamenika direktora Istorijskog instituta PAN. Kao ekspert učestvuje u radu Fondacije za poljsko-nemačku saradnju koju su 1991. organizovale vlade Poljske i Nemačke. Dobitnik je poljske nagrade Clio za izuzetan doprinos istoriografskim istraživanjima (2025).

‚‚Nema ničeg novog pod suncem“, rekao je Propovednik. Jer sve što znamo jeste sećanje, a sve novo samo je zaborav.
A ako nema svedoka da se nešto dogodilo – da li se uopšte i dogodilo?
Zato pitanje više nije šta je istina, već da li je ona uopšte moguća. I da li je važna. Na kraju, možda ostaju samo poluistine – jedina prihvatljiva verzija onoga što verujemo da jesmo i onoga što verujemo da jeste.
Poluistine su istovremeno registar nesporazuma i hronika nerazumevanja, leksikon predrasuda i tumač trauma, istorijska čitanka nepouzdanog pripovedača i porodična saga ispričana u ime oca i sina, u kojoj je Sveti duh – majka.
Roman o sećanju i zaboravu, o nasleđu koje nosimo i pričama koje prepričavamo, sve dok ne zaboravimo gde se završavaju činjenice, a počinju istine koje smo sami izmislili.

Između prošlosti i sadašnjosti, između dva grada, dva jezika, između porodice koju je izgradila i one koju je izgubila, glavna junakinja Nadežde traga za novim mestom koje bi mogla nazvati domom.
Između života koji pokušava da ostavi iza sebe i onoga koji ponovo gradi, pitanje doma dobija novo značenje. Možda svoje staro gnijezdo ne pronalazimo. Možda ga, kao i par beloglavih orlova, čiju životnu sudbinu prati, gradimo iznova.
Nadežda je roman o pamćenju, pripadnosti i potrebi da, uprkos svemu što smo izgubili, produžimo dalje tražeći nov put do života koji nas tek čeka.

Neke ljubavi ne nastaju kada se dvoje sretnu. Nastaju mnogo ranije – u jezicima koje će tek naučiti, u gradovima koje će napustiti i u tišinama koje će naslediti.
Od Sarajeva, Kraljeva i Istanbula do obala Kušadasija, Šav tišine donosi priču o ljubavi koja ne zna za granice, istoriju i predrasude. O ljudima koji su umeli da vole više nego što su umeli o tome da govore, o porodicama koje razdvajaju okolnosti, ali ne i sećanja, i o srcima koja pamte ono što mnogi pokušavaju da zaborave.
Postoje šavovi koji ne spajaju samo tkaninu, već čitave živote. Jer ono što je sašiveno s ljubavlju ni vreme ne može da raspara.

Šta se događa kada se prošlost vrati na mesto na kojem je odavno prebalo da bude zaboravljena?U Bumbarovoj jaruzi, Agata Tomažič vodi nas u svet u kojem se granice između sećanja i stvarnosti, bliskosti i otuđenosti, prošlosti i sadašnjosti, neprimetno pomeraju.Pred nama je priča o ljudima koji nose svoje tajne, o mestima koja pamte više nego što bismo želeli i o onome što se događa kada se u naizgled mirnom svetu pojavi pukotina.Atmosferičan, neobičan i napet, roman Bumbarova jaruga poziva čitaova da zakorači dublje, tamo gde ništa nije sasim onako kako izgleda.

Šta spaja Nikolu Teslu i Leonarda da Vinčija?

Jedna skrivena tajna, izum koji nije smeo da se probudi i deca od kojih zavisi budućnost sveta.

Luka, Lana i Oven kreću tragom Nikole Tesle kroz Pariz, Filadelfiju, Čikago i Njujork, ali i kroz najranije detinjstvo Leonarda da Vinčija, pokušavajući da otkriće koje može promeniti čovečanstvo sačuvaju od pogrešnih ruku.

U središtu avanture nalazi se Teslina letelica, zasnovana na njegovom poslednjem zvanično patentiranom izumu iz 1928. godine, revolucionarnoj letelici zamišljenoj da se podigne sa zemlje kao helikopter, a zatim leti poput aviona.

„Teslina letelica“ je više od avanture: to je priča o odgovornosti, veštačkoj inteligenciji, prijateljstvu i istrajnosti. Najveća tajna Tesline letelice možda uopšte nije u tome kako poleteti, već u tome šta čoveka čini dovoljno velikim da svoje znanje ne upotrebi protiv drugih.

Porodična književnost - glas detinjstva

„Teslina letelica“ pripada konceptu čitanja „Porodična književnost – glas detinjstva" autorke Maje Cvetković Sotirov. Knjiga je osmišljena tako da roditelja, staratelja ili drugog odraslog vrati u ulogu sveznajućeg čitaoca, a potom i „sveznajućeg" pripovedača koji kroz priču ulazi u svet zanimljivih istorijskih, naučnih i životnih činjenica. Ovaj koncept je primenjena književnost: kroz uzbudljivu avanturu deca i odrasli uče, istražuju i povezuju znanja, dok zajedničko čitanje postaje prostor porodične bliskosti, razgovora i sigurnosti.

Čitanje vraćamo porodici, a knjiga ponovo postaje mesto na kojem zajedno odrastamo.