Najteže je upoznati sopstveni grad. Treba se izboriti sa intimnom topografijom jer ulice i mesta svakodnevno dobijaju nove slojeve, neke svetle i prozračne, a druge pak mračne i neprozirne. Treba prepoznati ličnosti na čijim leđima počivaju temelji jednog grada. Treba pronaći primerenu svetlost i njome obasjati događaje i lica dok u hladovini istorije čekaju nekog ko će ih izvući iz senke i podariti im zasluženo mesto.
Simo C. Ćirković jedan je od tih ljudi. On pokušava da na osunčanoj Kalemegdanskoj terasi nikog ne zakloni tuđom senkom. Nekom je to videlo na dar, a nekom na sramotu. Od pesnika-vladara despota Stefana Lazarevića, preko Dositeja Obradovića, Jovana Avakumovića, Klebera, Apisa i ozloglašenog Dragog Jovanovića, pa sve do Nušića i Andrića.
Autor oživljava stare beogradske ulice, biblioteke i škole, dvorske salone i zagušljive bircuze. Iz stranica ove knjige šire se mirisi dorćolskih trgovačkih kuća, topčiderskih drvoreda i tek istovarene robe na užurbanom savskom pristaništu, čuje se škripa konjskih zaprega, brektanje i zvonjava prvih električnih tramvaja i suptilni, jedva čujni šum ženskih haljina sa šetnice, tadašnje beogradske „štrafte”. Ima tu i mračnih tonova dvorskih spletki, atentata, čestih ratova i odjeka koraka okupatorskih čizama. Poznatih i skoro zaboravljenih ličnosti. Srušenih čorbadžijskih palata i novoizgrađenih mostova. Ulični panteon hulja i heroja. Ovo je knjiga o Beogradu.
