Knjiga Mangupluci oko Kalimegdana snažna je refleksija Derokovih hirovitih sećanja i maštovitosti. Svojim bogatim instrumentarijumom i iskustvom graditelja, slikara, arheologa, avijatičara, hodočasnika i nadasve naratora neponovljive osećajnosti i oka, Deroko nam poklanja dvadesetovekovni duh Beograda i svedoči o nezaobilaznim anegdotama, mestima i pojavama poput „konjskih“ tramvaja, Meštrovićevog Pobednika, neobične mode, izletišta i javnih kupatila, pijaca i vašara, „vetrenjača“ i „kokošarnika“... S druge strane, kao jedan svestrani umetnik, a čini se još svestraniji svedok svega što se umetnosti tiče – i to ne samo arhitekture, slikarstva ili putovanja – Aleksandar Deroko bio je širokogrud, ali je posedovao veliku strast i poštovanje prema svojim prethodnicima i savremenicima, pa tako na ovim stranicama nalazimo uzvišene apoteoze i ingeniozne portrete Miloša Crnjanskog, Jovana Dučića, Lazara Trifunovića, Pive Karamatijevića, Marina Tartalje, Uroša Predića i njegovog najvećeg i nezaboravnog prijatelja Rastka Petrovića. Baš kao i u knjizi A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom, i ovde se zalagao da se Rastkove seni iz Vašingtona vrate u domovinu i sahrane bilo u Beogradu u Aleji zaslužnih građana, bilo uz grob njegove sestre, slikarke Nadežde Petrović. Kroz ovu knjigu Deroko nas sa žarom, svešću i duhom gospodstvenog čoveka, gotovo zenovski nenametljivo, uči da je vreme – bilo prepuno razbribrige ili dramatično tegobno – samo uski prolaz svim našim mislima i ćudima, sećanjima i snovima, strahovima i nadanjima...
