Delfa Ivanić humanista, osnivač Kola srpskih sestara, prva Srpkinja koja je dobila Medalju „Florans Najtingejl“ Međunarodnog Crvenog krsta, neumorni borac za bolji život žena, novinara i pisaca, društveni radnik, imala je toliko bogat i ispunjen život da bi u njega moglo stati nekoliko drugih ljudskih života. Njena biološka a kasnije još i više usvojiteljska porodica oblikovale su je u velikog patriotu, u nesebičnu humanitarnu radnicu koja nije štedela ni svoje fizičke ni umne snage kako bi pomogla srpskom narodu. Smrti, bolesti, iscrpljujući rad, večito nerazumevanje, naročito od strane velikog dela muške populacije, kao da su ovoj ženi davali još veću snagu, mada je i inat bio česta motivacija u nameri da izdrži sve nedaće. Nerazumevanje okoline još ju je više podsticalo da pomera društvene norme i granice bar za pedalj dalje. Zahvaljujući ogromnoj podršći koju je imala pre svega od svog muža Ivana Ivanića, diplomate i pisca, nacionalnog radnika, kao i od brojnih prijatelja, uspevala je da gotovo sve što zamisli i ostvari. Njen životni moto bio je: „Sve što možeš da svršiš danas, ne ostavljaj za sutra“.
