Patobiografija je poseban žanr između naučne i esejističke studije. Njen predmet je neka poznata istorijska ili savremena ličnost (pisac, državnik, naučnik,itd) i njene patološke tendencije i psihološki poremećaji. U pisanju autor se služi posrednim podacima o ličnosti (pisma, memoari, dnevnici, biografije, svedočenja savremenika). Kod pisanja patobiografije, upravo zbog oslanjanja na pristrasne podatke i nepouzdane izvore, valja biti oprezan u zaključivanju. Toga je svestan i Adamović, „Psihobiografija je intelektualna konstrukcija“, veli autor; „sačinjena na osnovu već postojećih biografija, auto-biograflje, koja obično, zbog autocenzure i potiskivanja, ne prikazuje događaje i ličnosti u pravoj boji. Tako se dobija psihološki portret-robot umetnika, sličan originalu onoliko koliko je sličan crtež policijskog crtača na osnovu iskaza žrtve o nasilniku“.
