Sve je počelo tog, naizgled običnog, prolećnog dana. Sve je bilo kao i obično. Taj dan je bio kao i svaki drugi, ali samo na izgled. U stvari, taj dan je promenio njen život iz korena, a da toga nije bila svesna. To jutro je izgledalo sasvim obično. Marija je ustala oko devet sati, doručkovala, spremila se i otišla na fakultet. Poslepodne je malo učila, pošto se bližio junski ispitni rok, a uveče je, kao i obično, izašla napolje sa svojom najboljom drugaricom – Anom. Marija je uvek držala do sebe, tako da se lepo oblačila, bez obzira da li je to bio običan izlazak na piće ili večernji izla- zak, naravno, sve u skladu sa situacijom. Kao i većina devojaka volela je šoping, kafenisanje, izlaske, druženje i putovanja. Gledala je da slobodno vreme iskoristi za neko putovanje. Za nju je važila ona parola da čovek što više putuje i upoznaje nove kulture, to je bogatiji – a i imala je uslova za putovanja.
