Glavni junaci ove knjige, diplomata Miša i lepotica iz Persije Makšid nose težinu susreta dve vere, koje pobeđuje LJUBAV. Običaji vera su zapretili da život ne iznedri ovakav roman.
„Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi“, rekao je poznati pesnik DuškoRadović.
Ovo je knjiga o ljubavi, kojih je malo na ovim našim prostorima među ljudima različitih vera. Naš autor je krenuo u radnju ovog romana, sa krilaticom „oči su ogledalo duše.“ U Persiji je zabranjeno da mlada žena razgovara sa nepoznatim. Njeno lice je zaštićeno maramom. Samo su oči kontakt sa okolinom. Dogodi se susret očiju i lepa TV spikerica je fokusirala našeg junaka Mišu. Desila se bujica strasti u čuvenom centru Dizin u Iranu. Opisi čedne nežnosti su briljantno odredili sudbinu ove nebeske ljubavi, a da nijedno od njih nije bilo svesno posledica. Želja da se tradicija i običaji naruše bila je jača kod zanosne Makšid. Došlo je do susreta i Miša je upoznao familiju naše junakinje romana. Nisu tada znali da će im to biti poslednji dodir duše i tela. Opis i dijalozi, kod roditelja i familije zaljubljene Makšid, daju NADU da je suživot ove dve religije – pravoslavne i muslimanske – moguć.
