Nemački istoričar i filozof Osvald Špengler (1880-1936) jedan je od najuticajnijih mislilaca prve polovine dvadesetog veka. Klasično obrazovanje je stekao u gimnaziji u Haleu, a na studijama je izučavao grčki, latinski, matematiku i prirodne nauke. Imao je izrazitu sklonost ka umetnosti, naročito muzici, poeziji i drami, a na njega su presudno uticali Niče i Gete. U svojoj najznačajnijoj knjizi Propast Zapada izneo je tezu po kojoj sve civilizacije nužno prolaze kroz faze nastanka, razvitka, opadanja i propasti.
Ostala dela: Prusizam i socijalizam, Čas odluke, Čovek i tehnika, Studija o Heraklitu.
Izbor eseja koji je pred vama (prvi put objavljen 1962) predstavlja glavne teme Špenglerovog interesovanja i stvaralaštva. Pored ogleda o Ničeu, izbor obuhvata tekstove u kojima autor pojašnjava neke ideje koje je izložio u Propasti Zapada, razmišljanja o Rusiji i njenom odnosu prema Zapadu, i zapažanja o Nemcima i politici Nemačke prema Rusiji, u svetlu rešavanja tzv. Istočnog problema.
