SIVI VUK Bekstvo Adolfa Hitlera

3. dopunjeno izdanje

SIVI VUK - Bekstvo Adolfa Hitlera, 3. dopunjeno izdanje autorskog dvojca Džerarda Vilijamsa i Sajmona Danstena je kontroverzna knjiga o Hilerovom lažiranju sopstvene smrti. Sivi vuk donosi zaključke iz obimne građe o mogućem Hitlerovom begu u Argentinu 1945. godine. Sivi vuk pruža alternativu priznatoj istoriji, alternativu koja bi mogla da promeni način na koji gledam na Drugi svetski rat.
Lov na Sivog vuka se nastavlja.

Treće, dopunjeno, izdanje.

U ovoj knjizi, dvojica britanskih publicista odbacuju zvaničnu verziju Firerove smrti, po kojoj su on i Eva Braun izvršili samoubistva u bunkeru u Berlinu 30. aprila 1945. godine. Umesto toga, oni ukazuju na brojne dokaze, koje su prikupljali više od deset godina, o tome da je na kraju Drugog svetskog rata ovaj par pobegao iz Berlina kako bi iznova započeo život u enklavi pod kontrolom nacista u fašističkoj Argentini. Hitler je lagodno i srećno živeo sve do 1962. i čak stekao potomstvo.

U podzemnom bunkeru u Berlinu 30. aprila 1945, pred najezdom pobedonosne sovjetske Crvene armije, Hitlerovi verni saradnici ubili su njihove dvojnike dobrovoljce – podoficira Vermahta i glumicu „treće klase”! Tri dana ranije Hitler i Eva su potajno napustili bunker i ukrcali se u avion koji je sleteo u holandski grad Tonder, potom su drugim avionom stigli do Španije i tu se ukrcali u podmornicu koja ih je odvela do obala Argentine. Tamo su stigli upravo u trenucima kada su u Berlinu ubijeni njihovi dvojnici...

Ova knjiga je nazvana po pseudonimu vođe Rajha – Sivi vuk – koji mu je, još 1943, radeći plan za evakuaciju, nadenuo njegov najbliži saradnik – Martin Borman. Borman je osmislio plan „dislokacije” najvišeg nacističkog rukovodstva iz Nemačke u Južnu Ameriku, za slučaj da se ratna sreća okrene protiv Berlina. Američki obaveštajci saučestvovali su u tom bekstvu kako bi zauzvrat došli do nemačke ratne tehnologije i do tvorca nemačkog raketnog programa – Vernera fon Brauna. Fon Braun je nakon propasti Trećeg rajha osnovao američki kosmički program i rukovodio njime!

Najrečitiji komentar u lovu na Hitlera, koji je započet 2006. u Buenos Airesu, potekao je od argentinskog ministra pravde i ljudskih prava, senjor Hanibala Fernandesa. Na izlasku iz njegovog ministarskog kabineta u Buenos Airesu, 2007. godine, posle podužeg razgovora, učtivo se rukovao sa autorima i rekao:

„Godine 1945, u Argentini je sve bilo moguće.“

I bio je u pravu!