Knjiga Poslednji dani Romanova obuhvata period kratkotrajnog zatočenja Romanova u tom gradu, a sva pažnja je usredsređena na poslednje dve nedelje i na sam gnusni čin ubistva. S jedne strane je porodica koja je izgubila sva carska obeležja – oni su sada samo roditelji i deca koji žele da žive spokojno – a s druge složena i haotična mašinerija boljševičkog rukovodstva. Osveta, vera u „istorijsku nužnost“, sumnjivi ideali i vlastoljublje pletu mrežu iz koje Romanovima neće biti bekstva. Knjiga Poslednji dani Romanova se od sličnih dela izdvaja zbog profila ubica, koje autorka slika kratkim i morbidno realističnim potezima. Svetska politika je spram te strašne slike samo odjek, zabluda održavana lažima novih ruskih vlastodržaca, a istina je tu, u podrumu-gubilištu, i u kabinetima onih koji su neprimetno vukli konce.
Helen Rapaport ni na trenutak ne podleže senzacionalizmu; njena dela su strogo zasnovana na činjenicama, odmerena u ilustrovanju događaja, bez trunke neukusne krvožednosti. Ipak, Poslednji dani Romanova je po sebi jezivo realistična knjiga koja ne štedi čitaoca, jer je nemoguće drugačije predstaviti svu strahotu onog što se događalo u kući Ipatjeva u julu 1918.
Zahvaljujući ovakvim delima, ta pripovest postaje mnogo jasnija, kao i njene posledice koje su znatno promenile sliku Evrope u XX veku.
„Helen Rapaport je uspela da dočara frenetičan, zastrašujući period savremene istorije i da pokaže kako surov ali i čovečan vladar zajedno sa svojom porodicom postaje žrtva dugo gomilanog gneva naroda koji je godinama ugnjetavao.“
– Sunday Tribune
„Autorka je ispričala jednu ljudsku priču i predstavila istinski strašnu sliku o tome šta je čovek u stanju da učini drugome.“
– Independent
