Nekad davno, u zemlji zvanoj Britonija, zbili su se događaji o kojima ću pričati. Biskup Sensam, koga Bog mora da je blagoslovio nad svima svetima, živim i mrtvim, kaže da ova sećanja treba pustiti da padnu u bezdanu jamu, skupa sa svakojakom nečisti posrnulog ljudskog roda. Pridikuje jer te uspomene čuvaju priče o poslednjim danima bezbožne tmine, pre no što ju je odagnala svetlost Gospoda našeg, Isusa Hrista. Priče o Loegiru, Izgubljenoj zemlji koja je jednom bila naša i koju naši dušmani sad nazivaju Engleskom. Priče o Arturu, Vojskovođi, Kralju što nikad ne beše, Neprijatelju Boga i, neka mi živi Hrist i biskup Sensam oproste, najboljem čoveku koga sam znao. Kako samo tužim za Arturom.
Pričaj mi o Arturu,kaže Igrejn,našoj poslednjoj i najboljoj uzdanici,našem kralju što nikad ne beše kralj,neprijatelju Boga i biču Saksona.Artur je izvojevao svoju krvavu pobedu u dolini Lag i kraljevstva su konačno ujedinjena.Mordredov presto je bezbedan,Ginevra nosi Arturovo dete,a Lanselot je pred venčanjem s Keinvin.Posle poslednje bitke protiv Saksona Artur će upravljati mirnom,uređenom zemljom.
Artur,gospodar bitaka,slomio je Lanselotov ustanak,ali pobeda ne donosi mir ni njemu ni Britaniji.Ginevra je izdala Artura i ostavila ranu dublju nego što koplje može da učini.Saksoni su nanjušili njegovu slabost i rešeni su da unište i njega i sve njegove snove.Čak i ako Artur preživi,tu su druge sile koje prizivaju haos u Britaniji.Merlin baca moćne čini,a Nimju magijom zove drevne bogove da se vrate u Britaniju.Ekskaliburom se Arturova priča završava - priča o njegovoj najvećoj pobedi.
