Nekad davno, u zemlji zvanoj Britonija, zbili su se događaji o kojima ću pričati. Biskup Sensam, koga Bog mora da je blagoslovio nad svima svetima, živim i mrtvim, kaže da ova sećanja treba pustiti da padnu u bezdanu jamu, skupa sa svakojakom nečisti posrnulog ljudskog roda. Pridikuje jer te uspomene čuvaju priče o poslednjim danima bezbožne tmine, pre no što ju je odagnala svetlost Gospoda našeg, Isusa Hrista. Priče o Loegiru, Izgubljenoj zemlji koja je jednom bila naša i koju naši dušmani sad nazivaju Engleskom. Priče o Arturu, Vojskovođi, Kralju što nikad ne beše, Neprijatelju Boga i, neka mi živi Hrist i biskup Sensam oproste, najboljem čoveku koga sam znao. Kako samo tužim za Arturom.
