Ova knjiga je ponikla iz spoznaje da se muzičko obrazovanje naše omladine, kroz predmet Muzička kultura u srednjim opšteobrazovnim školama, već decenijama obavlja na vrlo pogrešan i zato neuspešan način: kroz prepričavanje istorije muzike i očekivano „bubanje“ (za ocenu) njezine faktografije, čije poznavanje vrlo brzo iščili iz glave mlade osobe, uglavnom, bez traga! Ovaj način se pokazuje kao neuspešan, dakle i zaludan, ako se smatra – a trebalo bi – da je cilj predmeta o kom je reč: otvoriti pred takvom osobom vrata raskošnog sveta (možda) najlepše od sviju umetnosti koje je stvorio i uvek iznova ostvaruje čovekov duh. Međutim, ključ za ta vrata leži u upoznavanju i razumevanju samoga jezika muzičke umetnosti u svim njegovim pojavama, pojmovima i činiocima; i to ne teorijski, načelno i apstraktno, nego uvek u zvučnoj realnosti, na konkretnim – odabrano najprivlačnijim – primerima iz vredne muzičke literature.
