BUDUĆNOST UMA

Dve najveće misterije u svekolikoj prirodi jesu um i vasiona. Zahvaljujući našoj moćnoj tehnologiji, u stanju smo da fotografišemo galaksije daleke milijarde svetlosnih godina, upravljamo genima koji kontrolišu život i prodremo u privatnost atoma, ali um i univerzum nam i dalje izmiču i draže nas. Najtajanstvenije i najfascinantnije su granice znane nauci.

Ako poželite da iskusite veličanstvenost kosmosa, dovoljno je da za noći usmerite pogled ka nebesima što plamte od milijardi zvezda. Otkad su naši preci prvi put opazili blistavost zvezdanog neba muče nas ova večna pitanja: otkud sve to potiče? Šta sve to znači?

Poželite li da iskusite misteriju ljudskog uma, dovoljno je da pogledate svoj odraz u ogledalu i da se zapitate: šta se skriva iza naših očiju? To pokreće pitanja koja nas neprestano muče. Imamo li dušu? Šta se dešava s nama posle smrti? Ko sam, uopšte, „ja“? I, što je najvažnije, tako stižemo do konačnog pitanja: gde je naše mesto u velikoj kosmičkoj šemi? Istaknuti viktorijanski biolog Tomas Haksli jednom je rekao: „Pitanje nad pitanjima za čovečanstvo, problem iza svih ostalih i najzanimljiviji od svih njih jeste određivanje čovekovog mesta u Prirodi i njegov odnos s Kosmosom“.

Galaksija Mlečni put broji stotinu milijardi zvezda, koliko je otprilike i neurona u našem mozgu. Moguće je da biste morali preći put od trideset osam biliona kilometara, do prve zvezde van našeg solarnog sistema, ne biste li našli objekat složen koliko i ono što nosite na ramenima. Um i vaseljena su najveći naučni izazov, a među njima postoji čudan odnos. S jedne strane, predstavljaju potpune suprotnosti. Jedno je prostranstvo spoljnog svemira u kome nailazimo na čudne obitavaoce: crne rupe, eksplodirajuće zvezde i galaksije koje se sudaraju. Drugo se odnosi na unutrašnji univerzum u kome su naše najintimnije i najprivatnije nade i želje. Um je blizu koliko i naša naredna misao, a ipak, često nemamo predstavu kako da ga smisleno objasnimo.

Međutim, iako ih zbog svega toga možda možemo smatrati suprotnostima, imaju zajedničku istoriju i narativ. Odvajkada, dokle nam sećanje seže, prati ih praznoverje i magija. Astrolozi i frenolozi su tvrdili da im se smisao univerzuma otkriva u svakom sazvežđu zodijaka i u svakoj kvrgi na našoj glavi. Uz to, čitače misli i proroke su tokom godina naizmenično slavili i kudili.

Ipak, to mi je [kao detetu] zagolicalo maštu i nisam mogao odoleti a da sâm ne eksperimentišem s telepatijom, pokušavajući da pročitam misli drugih ljudi što jače se koncentrišući. Zatvorivši oči i upirući se, pokušavao sam da „čujem“ šta drugi ljudi misle i da snagom misli pomeram predmete po sobi.

Nisam uspeo.

Možda su negde telepate i hodile Zemljom, ali ja nisam bio jedan od njih. Posle izvesnog vremena počeo sam da uviđam da su čudesni poduhvati telepata bili verovatno nemogući – barem bez pomoći sa strane. Ali u godinama koje su usledile naučio sam još jednu lekciju: da bi se dokučile najveće tajne univerzuma, nisu potrebne telepatske niti natčovečanske sposobnosti. Dovoljno je imati otvoren, odlučan i radoznao um. Posebno ako želite da saznate mogu li se načiniti čudesne sprave iz naučnofantastičnih dela, neophodno je da se posvetite naprednoj fizici. Da biste shvatili gde je granica između mogućeg i nemogućeg, morate razumeti zakone fizike.