Naučnici na početku karijere i studenti postdiplomskih studija ponekad su vrlo motivisani i dovoljno samouvereni da smatraju da njihovi prvi radovi mogu biti objavljeni u časopisima najvišeg ranga kao što su Nature ili Science. Bez namere da se obeshrabre takvi pokušaji, treba istaći da radovi u istaknutim časopisima zahtevaju rezultate koji će imati veliki naučni uticaj kao i izvesno iskustvo u pripremanju dobrog i ubedljivog rukopisa.
S druge strane, publikovanje u međunarodno priznatim časopisima u fokusu je studenata doktorskih studija, na šta ih upućuje klauzula koja ih obavezuje da tokom studiranja objave barem jedan rad u takvom časopisu, pre nego što im se dopusti da steknu novo zvanje. To može stvoriti ogroman pritisak, naročito ako je teza već napisana, a publikacija je još na čekanju ili nije objavljena. Podrazumeva se da studenti mogu da izađu u susret ovim zahtevima jedino ukoliko im mentori obezbede odgovarajuće smernice i podršku. Međutim, ponekad se čini da im u vezi sa ovim pitanjima nedostaje neophodno iskustvo. To dalje stvara konfuziju koja može dovesti do pogrešnih odluka. Shodno tome, priručnik poput Uvoda u objavljivanje naučnih publikacija koji pokriva različite teme o objavljivanju naučnih radova mogao bi im biti od koristi.
.png){kind=logo}
