Na osnovnom nivou mi imamo sličnu biologiju kao i šimpanze ili psi, ali i kao begonije i sekvoje. Kada gledamo u žbun ruže u punom cvatu, trebalo bi da vidimo davno izgubljenog rođaka, zanjući da i on, poput nas može da prepozna različite složene uslove sredine, kao i da međusobno dellimo gene. Kada posmatramo puzavicu koja se pridržava za zid, gledamo u ono što je, igrom sudbine, mogla da bude naša stvaronst. Vidimo još jedan mogući iskod sopstvene evolucije, granu koja se odvojila pre dve milijarde godina.
Sledeći put kada se budete šetali stazom kroz park, zamisliste se na trenutak. Šta vidi maslačak koji raste na travnjaku? Koje mirise oseća trava? Dodirnite listove hrasta znajući da će drvo da upamti taj dodir. Ali ono neće upamtiti vas. Vi, sa druge strane, možete da upamtite to drvo, i to sećanje zatim možete sa sobom da nosite zauvek.
Koristeći aktuelna naučna saznanja, autor Danijel Šemovic naglavačke okreće naše uobičajeno viđenje života biljaka. Od poznavanja sile Zemljine teže do reagovanja na zvuk, dodir i mirise, „Šta biljka zna: Vodič kroz svet čula“ pokazuje kako su nam biljke sličnije nego što možemo da pretpostavimo, istovremeno razotkrivajući mnoge raširene pseudonaučne zablude. Knjiga je jedan od najzapaženijih naučnopopularnih bestselera u poslednjoj deceniji, i do sada je prevedena na 13 svetskih jezika.
.png){kind=logo}
