NESVETI A SVETI DRUGO IZDANJE

Kad čitamo knjigu „Nesveti a sveti“ Arhimandrita Tihona, sa poverenjem i otvorenoga uma polako ulazimo u atmosferu svakodnevice monaštva, pa ako smo imali predrasude, one se osipaju i nestaju. Iako i nadalje izvan tog sveta, kao mirjani, ne ostajemo ravnodušni prema jednom kvalitetu monaškoga života koji nadilazi ovaj naš, mirjanski, a to je neprekidno rađanje čuda iz naizgled običnih stvari, uhodanih odnosa, monotonih radnji svakodnevnih poslušanja. Sve postojeće natopljeno je Božijim prisustvom, potrebno je samo da se otvori unutarnji pogled, da se naš bornirani um oslobodi i osposobi da sagledava to čudo u nastajanju, život, život koji nam je podario Bog.
Portrete monaha, svoje braće, Tihon je stvarao nadahnuto, kao i druge elemente sadržaja u svojoj knjizi. Svežina njegovog sećanja, kad piše o ranijim godinama, neprekidna je svežina radosnog i slobodnog čoveka. On ne mari za dužinu poglavlja, ne meri ih, ne računa koliko je kome redova posvetio. Svi su sveti, kao što i nas, čitaoce, smatra svetima. Ako posveti dosta stranica jednom od otaca Pečorskog manastira, Rafailu, koga sagledava i kao negdašnjeg mangupa, obuhvatiće niz ličnosti koje su bile u vezi sa ovim popom. Tu su i nepoznati znatiželjnici koje zanima da li ima ljudi na drugim planetama. Ovaj čovek, neobrazovan, ali prožet verom i porukama Svetoga pisma, kratko će im razrešiti tu dilemu: Nema ljudi na drugim planetama. Da ih ima, Bog bi to rekao Mojsiju, a vi biste o tome čitali u Knjizi postanja.
Otkuda naziv „Nesveti a sveti“? O tome sam autor ovako govori:
„Nazvao sam poslednju glavu „Nesveti a sveti“ iako su moji prijatelji obični ljudi. Takvih je mnogo u našoj Crkvi. Naravno, oni su veoma daleko od kanonizacije. O tome nema ni govora. Ali, eto, na kraju Božanske liturgije, kad je velika Tajna već objavljena i Sveti darovi stoje na oltaru, na časnoj trpezi, sveštenik izgovara: „Svjataja – svjatim“! (Svetinje – svetinjama!).
То znači da će se Telom i Krvlju Hristovom sada pričešćivati sveti ljudi. Ko su oni? To su oni koji su sada u hramu, sveštenici i mirjani što su s verom ovamo došli i čekaju pričešće. Jer oni su verni hrišćani, koji teže Bogu. Ispostavlja se da su, bez obzira na sve slabosti i grehe, ljudi koji čine zemaljsku Crkvu za Boga – sveti.