Televizijske vesti, novinski naslovi, politički govori i tvitovi sa interneta, koji se koriste da se iznesu težišta i usmerenost strepnji i strahova javnosti, trenutno su preplavljeni upućivanjima na „migracionu krizu” – koja tobože zahvata Evropu i teži da podrije i sruši način života koji poznajemo, primenjujemo i negujemo. Ta kriza je trenutno neka vrsta politički korektnog kodiranog imena za tekuću fazu neprestane bitke koju kreatori stavova vode za pridobijanje i podređivanje ljudskih umova i osećanja. Uticaj vesti koje se emituju sa tog bojnog polja sada je blizu toga da izazove pravu „moralnu paniku”… Dok pišem ove reči, još jedna tragedija – ona rođena iz bezočnog zanemarivanja moralnog slepila – pritajeno čeka da udari. Nagomilavaju se znaci da javno mnjenje, u dosluhu sa medijima koji žude za rejtingom, postepeno, pa ipak nemilosrdno prilaze tački „zasićenosti kada se radi o tragediji izbeglica”. Deca koja su se udavila, naprečac izgrađeni zidovi, ograde sa bodljikavom žicom, pretrpani kampovi i vlade koje se jedna sa drugom takmiče da patnjama izbeglištva, jedva izvedenog bekstva i iscrpljujućih opasnosti puta do bezbednosti dodaju uvredu tretiranja migranata kao vrućeg kestenja – sve takve moralne nepodopštine su sve manje vesti a sve češće „u vestima”. Avaj, sudbina šokova je da se vrate u dosadnu rutinu normalnosti – a moralnih panika da se istroše i nestanu iz vidokruga i iz svesti obavijeni velom zaborava. Ko se seća kako su se avganistanske izbeglice, tražeći azil u Australiji, bacale na ograde sa bodljikavom žicom u Vumeri ili kako su zatvarani u velike kampove koje je australijska vlada izgradila na ostrvu Nauru ili na Božićnom ostrvu „da ih spreči da uđu u njene teritorijalne vode”? Ili desetina sudanskih izbeglica koje je ubila policija u centru Kaira „nakon što su im uskraćena prava od strane Visokog komesara UN za izbeglice”?
Zigmunt Bauman
