Zašto je neophodno govoriti o dijalogu? Razloga ima toliko da ih je teško i nagovestiti, a kamoli nabrojati. To što dijaloga nema, što je simuliran i manipulisan, nije razlog da mu se okrenu leđa.
Dijalog je pretpostavka za uspostavljanje komunikacije kao temeljne kategorije kulture u kojoj se kristališe stav o svetu i skali vrednosti. Tamo gde dijaloga nema slabašna je i sporna i sama kultura. U nas je, očigledno, došlo do prekida takve komunikacije. Ako ovome dodamo paradoksalnu činjenicu da takozvana informatička revolucija nije podigla nivo inteligencije javnosti, onda situacija naše društvene i političke zajednice, koja se našla na sporednom koloseku savremene istorije, deluje još sumornije i beznadežnije.
U knjizi Tajne dijaloga sabrao sam više od dvesta fragmenata koji nisu ništa drugo do podsticaj za otvorenu upitanost o mogućnostima za prevladavanje autoritarnosti, u čije mreže je opasno upleteno naše društvo. Problem čini mnogo kompleksnijim opšti civilizacijski kontekst globalnog i informatičkog društva. Globalizacija jednoumlja računa na konformizam masa i ličnosti bez svojstava i identiteta. Tu je već nemoguće stići do antagonističke kritičke pozicije.
Razmišljajući o tajnama dijaloga došao sam do uverenja da je temeljna pretpostavka za njegovo ostvarivanje kultura. I upravo su u neostvarenoj kulturi teško otklonjivi defekti u ostvarivanju pune komunikacije i dijaloga.
