ČUVARI LUVRA

Čuvari Luvra se mogu posmatrati u kontekstu – aktera i okoline. Strip je nastao kao deo edicije "Kolekcije Luvra", stripova koje muzej naručuje od poznatih umetnika kako bi pokazali njegovu istoriju i bogatstvo kolekcija. Pored Tanigučijevih Čuvara Luvra, u ediciji su i Ledeno doba Nikolasa de Kresija (Komiko 2013), Museum Vaults Mark-Antoana Matjua, On the Odd Hours Erika Liberžea, An Enchantment Kristijana Durijua, Cruising through the Louvre Davida Pridoma i Phantoms of the Louvre Enkija Bilala.


Čuvari Luvra su u Japanu definisani u žanr seinen mange, namenjene starijoj adolescentskoj i odrasloj publici, što ima drugačiji prizvuk nego na Zapadu, gde bi to uglavnom označavalo neprikladan jezik i nasilje. U Japanskoj žanrovskoj definiciji naziv seinen se povezuje sa ozbiljnošću pristupa temi i nivoom obrazovanja publike – u Čuvarima Luvra potreban je izvestan senzibilitet i zanimanje za vrhunsku umetnost i spomenike kulture. Radnja prati neimenovanog japanskog umetnika, očigledno Tanigučijevog alter ega, u Parizu. Umetnik se odlučuje za višednevnu posetu Luvru, pri čemu se susreće sa otelotvorenim Čuvarima Luvra, duhovima koji po Tanigučiju nastanjuju sve umetničke predmete u muzeju. Uglavnom u vidu bestelesnih amorfnih letećih plazmi, nevidljivih za okolinu ali ne i za glavnog protagonistu, pojedini Čuvari se otelotvoruju pred njim i vode ga na put kroz Luvr u kome se brišu granice prostora i vremena, što Taniguči koristi da ispripoveda priču o muzeju i njegovim eksponatima koju je imao na umu. Od Nike sa Samotrake, koja se protagonisti ukazuje kao mlada devojka u baroknoj odeći, pa do Van Goga, Asaija Čua i drugih, Taniguči koristi Čuvare kao katalizatore viševekovnog kulturnog bogatstva Luvra u oniričkom limbu umetnikove mašte.