Autorka piše o romanu kao istoriji književnosti, o sablastima književnosti, beskrajnim prostorima jednostavnosti i svetu kao hipertekstu, svetu između dogme i ljubavi i, najzad, o izdaji ljubavi i prijateljstva
Pred čitaocem se, dakle, nalaze paleta promišljanja i analize poetički heterogenih autora. Prva dva poglavlja tematizuju dela pisaca stranih književnosti, a treće i četvrto dela južnoslovenskih autora. “Priča između smrti i igre” Branislave Vasić Rakočević počinje Fantastičkim zaigravanjem i tekstovima posvećenim Joséu Saramagu, Paulu Austeru, Donu DeLillu i Harukiju Murakamiju. Naslovi eseja u prvom poglavlju sugerišu i autorkine analitičarske pozicije, naime, svojevrsni su putokazi čitaocu kojima ona sugeriše da će, oslanjajući se na fikciju znamenitih autora, govoriti o svetu kakav bi bio ili kakav je zapravo, o magiji pisanja, o lavirintu, insomniji i apsurdu, o životu kao takvom, o laboratoriji vremena, o umetnosti propadanja i umetnosti padanja, o alternativnoj koncepciji identiteta, o pomerenoj stvarnosti i o iluziji pripadanja.
