KULTNA “Nolitova” biblioteka za mlade “Raspust”, u kojoj je izašlo više od 100 knjiga najpoznatijih svetskih i domaćih autora, koji su pisali o duhu rane mladosti, posle duže pauze ponovo je zaživela. Ovih dana objavljen je roman “Margerita Dolčevita”, čiji je autor Stefano Beni (1947) jedan od najčitanijih savremenih italijanskih pisaca, čija su dela prevedena na više od 20 jezika.
Benijev stil se odlikuje originalnim i maštovitim jezičkim bravurama, britkom društvenom satirom, nesvakidašnjim humorom i neiscrpnom maštom u stvaranju zamišljenih i neobičnih svetova, što se može videti i iz pomenutog romana naslovljenog prema glavnoj junakinji. Margerita je ekscentrična 14-godišnja devojčica koja živi sa pomalo luckastom porodicom u jednom sivom predgrađu. Najsrećnija je kada sa svojim psom Kuntalom luta po obližnjoj Livadi, poslednjem uporištu prirode koju je grad već zatrovao i boravi kod svoje nevidljive drugarice, Devojčice od prašine. Za to vreme u njihovoj skromnoj kući otac popravlja stare bicikle a majka gleda američke sapunice. Stariji brat je zaluđen fudbalom, mlađi izigrava ludog naučnika, a tu je i deda Sokrat koji se kljuka otrovima da bi stekao otpornost na zagađenje.
Mirne i spokojne dane iznenada je, poput noćne utvare, prekinula pojava hipermodernog zamka u obliku ogromne kocke od crnog stakla okružene sterilnim sintetičkim vrtom i visokom živicom. Bio je to dom Del Beneovih, vesnika “novog”, misionara potrošačkog blaženstva. Ubrzo će Margeritini nekada zadovoljni i skromni roditelji biti uhvaćeni u zlokobnu mrežu susedne porodice. Majka postaje opčinjena čudovišnim plazma “megavizorom”, stariji brat je beznadežno zaljubljen u ćerku Beneovih, a otac upleten u mračne poslove novog komšije. Istovremeno, život na Velikoj livadi se menja otrovan pesticidima. Pronicljiva i smela Margerita, velika ljubiteljka prirode, rešena je da se sa svom svojom maštom i dovitljivošću suprotstavi takvom razvoju događaja i skine zle čini sa svoje porodice.
- Margeritin pohod je alegorični rat za dušu moderne Italije iz predgrađa, ali i Benijeva pripovest nije strana našim čitaocima. Ova ozbiljno-komična vizija sveta, ugroženog nezajažljivim potrošačkim duhom, zagađenjem životne sredine i lakoumnošću ljudi, u isti mah je fantastična i uverljiva, čarobna i jeziva - kaže za “Novosti” prevodilac Maja Živković.
