Čuveni voz Orijent ekspres na trodnevnom putovanju od Istanbula do Kalea iznenada staje usred ledene noći negde u snežnim smetovima na teritoriji bivše Jugoslavije. U nedođiji, između stanica, okovan tišinom, hladnoćom i belim bespućem, voz postaje savršena pozornica za zločin.
U osvit zore, milioner Semjuel Edvard Račet pronađen je mrtav u svom kupeu – mučki izboden dvanaest puta. Vrata njegovog kupea su zaključana iznutra, a prozor iako otvoren, ne pruža nikakve znake da je ubica kroz njega i izašao. Sve ukazuje na to da se ubica i dalje nalazi u vozu. Kada se tog jutra u svom kupeu Herkul Poaro probudio, setio se krika usred noći i verovatno poslednjih reči gospodina Račeta, kojima se obraća kondukteru: Ce n’est rien. Je me suis trompé. Iako je odbio da prihvati slučaj kada mu se gospodin Račet požalio da ga neko prati, sada ne može da odbije da istraži ubistvo. Još jednom bićemo svedoci maestralnih moći rasuđivanja ovog belgijskog detektiva u jednom od najboljih kriminalističkih romana sveta.
