Ovaj dnevnik, pisan na ruskom jeziku, otkrila je Romola Nižinski u junu 1934. godine i prvi put ga kao knjigu objavila na engleskom jeziku 1936. godine. Dnevnik čine tri dela: Život, Smrt, i Osećanja sa Epilogom. Ova knjiga je osobeni spoj potresnih i intimnih ispovesti, opisa svakodnevnog života, sećanja na detinjstvo i dane školovanja i godine rada u trupi „Ruski balet“ Đagiljeva. U njoj se prepliću opisi neobičnih doživljaja, halucinacija, najuzvišenije propovedi i iskazi čudne poetske lepote. U svom Dnevniku on je izložio svoju filozofiju života, filozofiju ljubavi prema celom čovečanstvu, filozofiju koja propoveda blagost, siromaštvo i odricanje od nasilja i mržnje. Ta knjiga je neobična poruka ljudima, u kojoj Nižinski objašnjava svoje poglede na umetnost, život, smrt, Boga. Ima nečeg martirskog, patetičnog i žalobnog u tonu Dnevnika. Ta intonacija, taj čudački i neponovljivi profetski ton podseća na dela drugih „tamnih“ i „ukletih“ genija, kakvi su bili Helderlin, Niče, Van Gog ili Arto. I glas Nižinskog i njihovi glasovi dolazili su iz dubina psiha rastrzanih i mučenih duševnim bolestima. I njihovo i njegovo pisanje i stvaranje bili su pokušaji katabaze u mračne predele podsvesti. Možda uzaludni pokušaji. Ali, pokušaji koji su za sobom ostavili one skoro savršene, čarobne Helderlinove himne, zavodljivo Ničeovo delo Ecce homo, Van Gogove slike i divna pisma bratu Teu, Artoove tekstove poput onog Van Gog samoubijen društvom i, napokon, ovaj Dnevnik „Boga igre“ Vaclava Nižinskog.
.png){kind=logo}
