Potpuno sam zadivljen tvojim roditeljima“, rekao sam Medi. „Mnogo se bolje ponašaju od mojih.“ Potom sam je pitao kakvi su kada se postavi pitanje domaćeg zadatka. „To su potpuno prepustili meni“, rekla je Medi. „Nikada me ne proveravaju. Zapravo, ako se klonim nevolja, uopšte me ne zamaraju.“ „Ovo je kao da si u raju“, uzviknuo sam. „Baš imaš sreće.“ Potom je Medi, mrtva ozbiljna, rekla: „Oh, ali moraju da se istreniraju.“ „Istreniraju?“ U momentu sam pomislio da sam je loše čuo. Međutim, nastavila je. „Ranije su moji roditelji bili baš poput tvojih...“ Da li su deca zadovoljna svojim roditeljima i kakve bi to roditelje želela? Ima li idealnih? Ako takvi ne postoje, postoji način da se postojeći istreniraju i tako se približe savršenstvu. Duhovita knjiga zanimljiva kako deci, tako i roditeljima.
