Uzbudljiva biografija slikara Vlaha Bukovca.
Romantična priča o mornaru Italijanu, koji se iskrcao u Cavtatu i zaljubio u lepu meštanku, tiče se povesti porodice Fađoni i dede Vlahe Bukovca. Narod se čudio strancu koji se u ime ljubavi tako dobro uklopio u novu sredinu, da se čak i bogu molio „po naški”. U istom gradu u tadašnjoj Austrougarskoj, kao drugo od četvoro dece Avgustina i Marije Fađoni, 4. jula 1855. godine rodio se Vlaho. Ime je stekao po dedi s majčine strane, dok je prezime zbog umetničke karijere slovenizovao. (Na italijanskom „faggio” znači „bukva”.)
Od najranijih dana plavokosi i plavooki dečak pokazivao je nežnu prirodu, zbog koje su ga prozvali „gospar”. U skladu s nadimkom nosio je lepe stvari koje mu je majka tkala i šila. Međutim, kada se u petoj godini za praznik doterao belim odelom, kravatom i polucilindrom, vršnjaci su ga dočekali vriskom i smehom. Sav uplakan pobegao je u sobu, a „klobuk” s glave bacio je na pod.
Po polasku u školu nije previše mario za učenje, već je stalno nešto crtao. Ni pretnje šibom nisu mogle da ga spreče da vodenim bojama, plavilom za rublje i mrvljenom ciglom na papiru dočarava predele. Akvarele je prodavao za jednu krajcaru, ali kada je kao parohov pomoćnik naslikao „Gospu od sedam žalosti” zatražio je da mu delo blagoslove. Pošto su ga u crkvi odbili, toliko se uvredio da je izgubio svaku želju da se zaredi kod Male braće.
Kao desetogodišnjak krenuo je sa stricem u Njujork: putovanje parobrodom doživeo je kao pustolovinu, mada se dve nedelje patio u neudobnom trećem razredu, sa hiljadu i po duša. Po dolasku u SAD počeo je da pohađa školu i pomaže u dućanu u kome se prodavala roba za pomorce. Ali, kada je „dundo Frane” iznenada preminuo, sve se promenilo – strina ga je uz pomoć novog supruga smestila u popravni dom! Pitao se kakav je to „koledž” gde đaci moraju da se šišaju do glave, nose odeću s brojevima, jedu hranu iz limenih posuda? Tek kada je naučio jezik shvatio je prevaru, ali zbog zabrane dopisivanja nije mogao da se javi roditeljima. Svoju muku poverio je učitelju, koji ga je zapazio kao darovitog crtača. Uskoro se našao na slobodi: kod strine je čistio kuću, kuvao, prao pelene, čuvao bebu... A nakon smrti mališana, sav slomljen od bola vratio se u Cavtat...
