DEČJE KNJIGE

Morao sam da još jednom, prvo glasno ponovim, pa zapišem: „Imenarijum“! Čudna kovanica, koja podseća na „Herbarijum“, što u slučaju ove knjige ona i jeste, jer „čuva“ stihove autora o mališanima, koji su poželeli da imaju pesmu o sebi. Kao neko, ko je kao đak osnovne škole u Prilepu imao i predmet „Srpski jezik“, pamtim da nije bilo školske priredbe na kojoj nisu recitovane pesme Jovana Jovanovića Zmaja. Posebno je bila popularna pesma, čije su delove često koristili i zaljubljeni, pokušavajući da uz pesnikovu pomoć osvoje nečiju naklonost, koja je prvi korak do zaklinjanja na večitu ljubav. Trebalo je da mnogo vode protekne Savom i Dunavom, da se u Beogradu pojavi neko ko ume da piše pesme, pre svega za decu, ali i mnogo više od toga, baš kao doktor i pesnik Čika Jova Zmaj. I pojavio se, nije bio doktor, već diplomirani mašinski inženjer, koga svi znamo kao Čika Pecu. On je poeziju za decu podigao na nivo nauke. I ova knjiga o kojoj sada pišem, samo je delić naučnog povezivanja psihologije, pedagogije i
edukacije dece, od vrtića i od osnovne škole, sa književnošću. E, za tako nešto, neophodno je inspirisati se decom, družiti se stalno sa njima, da bi se „nauka“ o imenima mogla predstaviti u vidu pesama namenjenim deci, ali i njihovim mamama i tatama, braći i sestrama, ujacima i stričevima, tetkama, komšinicama..., i istovremeno odati i dužnu počast i Dušku Radoviću, „Strašnom lavu“ srpske satire i neprevaziđenom slovoučitelju, kao i Ljubi Ršumu, čije stvaralaštvo, po Čika Pecinom mišljenju, zaslužuje da se u škole uvede predmet RŠUMATIKA.
Pitanje je kako je Čika Peca uspeo da o svim imenima dečaka i devojčica, rođaka i istaknutih ličnosti iz oblasti DECOTEKE, pa još i o nadimcima (koje daju deca svojim drugaricama i drugovima, kao vrsni psiholozi, utvrdivši pojedine dobre ili loše karakteristike), napiše toliko lepih pesama? Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan. Očigledno je, da su one rezultat čestog druženja sa decom, prvo preko
radio talasa, u nedeljnim polučasovnim emisijama punih dvadeset godina, ali i u posebnim svakodnevnim jutarnjim dodacima, koji su u obliku pesama
iz dečjeg svakodnevice bili emitovani od 1986. do 1989. Postoji još jedan važan momenat, a to je povezivanje sa detetom, koje još uvek živi u nama i stvara, ponekad smešne, ponekad zapanjajuće asocijacije. Mislim da je to pozivanje na decu u nama odraslima, veliki i omiljeni prostor u hipokampusu Čika Pecinog
mozga.
Sve pesme sadržane u ovoj knjizi krasi čudesna jednostavnost, dostojna divljenja. A da bi se postigli jasnoća i razumljivost stihova, koji treba da budu bliski svoj deci, i onoj iz vrtića, i onoj iz osnovne škole, treba biti veliki u stvaralačkom smislu. Imenarijum sa svojim Imenotekama, Rođakotekom, Nadimkotekom, Spomenarom... pričinjava radost ne samo deci, već i odraslima, koje podseća na detinjstvo i što je možda bio i cilj autora, ukazuje na ulogu porodice i škole u formiranju budućeg korisnog člana društvene zajednice.
Ova knjiga sadrži i puno objašnjenja i za odrasle čitaoce. O značaju imena, o tome kako nastaju imena ljudi, drugih živih bića, stvari, ideja, pojava itd., zatim, kako je i kada ime nastalo, kakvo mu je značenje... Nije zaboravio da objasni šta je nadimak i kako ga i od koga deca dobijaju.
Obratio sam posebnu pažnju na Pecine stihove i njihovo parno, ukršteno ili bilo kakvo rimovanje, pošto je rima veoma važna komponenta pesama za decu.
Čika Peca je ima i u naslovu pesme: „Zašto dede sede“, a često je pravi žongler rečima, čak i takvih koje se doslovno ne mogu prevesti ni na jedan drugi jezik. Sve pesme sadržane u ovoj knjizi krasi čudesna jednostavnost, sa poređenjima dostojnih divljenja, kao što je to u stihovima o jednoj devojčici:
„Ima jedna lepa biljka, zovemo je svi Koviljka,
oči su joj kao žiške, baš joj lepo stoje šiške“.
Inače, njegove pesme su najčešće u katrenu (strofi sa 4 stiha), ali ih često susrećemo i u tercetu, i u kvinti, pa čak i u oktavi. Tekstovi u knjizi su posebno interesantni za odrasle čitaoce. A na njih će se deca navratiti kad odrastu i požele da ponovo pročitaju ovu, u pravom smislu reči, naučnu i poučnu knjigu.

Mile Grdanoski

Poznajem malo autora koji tako lijepo i jezgrovito govore i pišu o djeci, dječjim navikama, igrama i ostalim čarolijama kao što je naš Ramiz Šačirović.

Iz njegove bogate riznice neobjavljenih djela izvukli smo podužu, pomalo kuriozitetnu dječju hićaju „Zečija dolina”, vrlo edukativne tematsko-leksičke kompozitnosti i karaktera. Evo, obistinila se naša želja i namjera da baš ova priča bude objavljena, ne bi li dokazali, kako i mala mjesta, udaljena od urbane javnosti daju značajna književna pera, koja su umjesto zasluženog publiciteta bila podvrgnuta nezasluženoj anonimnosti.

Potrebne impulse za dobru fabulu ove skromne i dinamične igre u hićaji posvečenoj zečevima, autor izvlači iz tradicionalnog načina kazivanja našeg bošnjačkog naroda. Oprobani metod naracije sročen prema konceptu i dinamici stare sandžačke hićaje, pomaže, da autor sačini uzbudljivu priču o simbiotskoj zajednici zečića. Ona uvjerljivo svjedoči, da se poslije dugog zajedničkog življenja životinje zavole, što bi uveliko ljudima trebalo da posluži kao pouka da se umjesto nesloge i nepotrebnih konflikata opredijele za ljubav i harmoniju.

Jer, kako pokazuje i ova priča, roditeljske planove u zečijoj porodičnoj zajednici ne ugrožavaju poslušni ili zaglupljeni, nego radoznali i pametni, kada prolivene suze i brigu savjesnih roditelja-zečeva zaustavljaju samo njihova djeca-nestašni zečići. - Redžep Škrijelj

U zbirci ,,Čiče-miče, četiri priče" autora Peđe Ristića su četiri potpuno različite pripovetke. Da li vam se čita o letnjim avanturama sa morskim živim bićima? Pročitajte kako su dve devojčice pobedile strahove i naučile da plivaju u ,,Letovanju sa morskim nemanima".

Za finalnl izgled likova su zaduženi čitaoci. Pažljivo čitaj i oboj priču u slikama ,,Ivanče-granče", koja je nalik stripu.
Poznato je da dede pričaju najlepše priče. Pažljivo čitaj sva čuda o kojima priča deda u ovoj zbirci. Da li ti se više dopadaju neobični izumi, ili upoznavanje sa nepoznatim kulturama, ili neobične škole i pregledi za životinje? Pročitaj ,,Dedina čuda" i komentare i utiske nam možeš pisati na www.pedjaristic.com.
Ova zbirka sadrži i modernu sagu, bajku, u kojoj se prepliću realni i fiktivni svet, u koji je zalutao običan čovek, koji će se poput Vikinga boriti sa silama zla - za pronalazak artefakta i dobrobit čovečanstva. Pročitaj i saznaj ko je i kako pobedio.
Ovu knjigu možeš čitati više puta, a skeniranjem QR koda na zadnjoj korici pronaći ćeš rebuse, kvizove, zvučne zapise koje možeš slušati i rešavati i u grupi, sa drugarima.

Marina Đenadić

Autorska poezija za decu sa crtežima autorkinih dečaka, štampano u vrlo kvalitetnoj tehnici u ful koloru

Pesmarica pesama za malu i malo veću decu

Novi Zbornik KR Balkan okuplja preko 130 autora sa više od 200 radova. U pitanju je kratka proza, poezija, karikatura, slikarstvo, fotografija… Tematski posvećen je deci uzrasta od 7 do 15 godina. Vizuelni radovi su štampani u koloru.

O pesmama u knjizi „ŠKOLARKA“

Neko je jednom mudro rekao: „Čitaj da bi živeo“. Da bi, međutim, čovek uopšte mogao da oplemeni svoj život čitanjem, mora prvo da nauči da piše i čita slova. Za to su, naravno, potrebni bukvari, slovari, azbučnici, čitanke, školarke, sveska i olovka, lenjir i gumica, brajalice i razbrajalice, ali, prvo i pre svega, pesme o slovima.
Za taj veseli, raspevani zadatak zadužen je niko drugi do njegovo kraljevsko visočanstvo Čika Peca, poznatiji kao Peca i deca, Petar Petrović Marš. Koliko god pesme ispale ljupke i šarmantne, koliko god zadatak bio radostan, koliko god se činilo da je lepršav i jednostavan – on zapravo ni malo nije lak. Treba dobro poznavati magiju slova, da bi njome mogao da vladaš, treba dobro poznavati stih i rimu, ritam pesme, da bi mogao da je uskladiš sa zadatkom koji si pred sebe postavio: a to je učenje slova.
Nije lako napisati bukvar, još manje stihovani. Čika Peci slova kao da ispadaju, poput kečeva (ali ne onih školskih), iz rukava. Slažu se u ritmu i metrici, svaki stih, svaka strofa dolazi tačno na svoje mesto, odmereno, skladno, umereno, raspevano, baš kao što i slaganje, pisanje i učenje slova i treba da bude. Ali Čika Peca ne bi bio to što jeste, kada ne bi svoju „Školarku“ obogatio i drugim pesmama, poučnim, punim ljubavi i razumenjava za dete.
Čika Peca izvrsno poznaje dečiju psihologiju, tačno zna šta im treba, šta vole i ne vole, čemu streme, o čemu sanjaju, a čemu se nadaju. O svemu tome peva u ovoj simpatičnoj zbirci, o svemu raspravlja, čak i o ružnim stvarima (psovkama i ružnim rečima), o dobrom i lošem ponašanju (bontonu), o batinama i grdnji, ali i o časnoj reči, zaljubljivanju, deljenju, druženju, padežima, veznicima, pravopisu, učenju i napredovanju...
Potrebna je izuzetna maštovitost da se ožive neživi predmeti i time približe, objasne, pojasne deci (sto, klupa, šestar, magnet, ključ, makaze, olovka...), potrebno je mnogo ljubavi i bavljenja decom, a Čika Peca čini to ceo svoj život, da bi se objasnili pojmovi poput magle, oblaka, basne, drveta, sliva, predaka; potreban je istančan sluh da se uklopi neuklopivo: Miš Nevidiš, Razbrajalica, Ć i Č, Rljanje, Košulja i Džemper, Dunja i Limun – pesme su u kojima je Čika Peca pokazao svoje najprefinjenije maštarsko umeće.

Domaća književnost bogata je pesnicima, a naročito pesnicima za decu. Svaki od njih izvrsni je poznavalac reči, sloga, stiha, svaki od njih duboko razume dečije potrebe i snove, u stanju je da na najlepši i najraspevaniji mogući način približi i objasni svaki pojam jednostavnim, a opet lepršavim jezikom, stihom. Čika Peca, njihov najglasovitiji predstavnik, ovom knjigom nam je podario pravu riznicu mudrosti i znanja. Otključajmo je, naoružajmo se pisaljkom i papirom, i uplovimo u veseli svet slova...

Tamara Lujak

PECILIN autora Petra Pece Marša legendarnog voditelja Studija B gde je gotovo dve decenije vodio uspešnu emisiju Peca i deca:
Recenzije za knjigu su napisali: pokojna dr prof Ljubica Prodanović
Nedeljko Terzić
Zoran Modli
Prof Dragan Radenović
Prof Dr Božidar Radenković
i Zoran Stefanović

Predgovor koji to nije. Obraćanje pesničkom parlamentu Zbornika poezije za decu:

Pesmotvorci,
vaše pesme su pred sudom javnosti i vreme pred nama pokazaće kako su prihvaćene, koliko će ih deca zavoleti, učiti napamet, recitovati... Njihov sud je najvažniji i jedino merodavan, jer su ona bolji kritičari od onih od čijih ocena strepe i najpoznatija pesnička imena.

Šta reći o oko 200 pesama preko sto pesnika, čije su pesme zastupljene u Zborniku?

Iz ugla nekog, koji se preko 45 godina družio sa decom, pripremajući i vodeći brojne programe namenjene vašim potencijalnim čitaocima, a mojim slušaocima, nameće se stav da ni pohvale, ni kritike neće učiniti Zbornik manje ili više prihvaćenim. Pa ipak, mora se odati priznanje svim učesnicima ovog lepog poduhvata, počev od pesnika, koji su svoje stvaralaštvo izložili sudu javnosti, do izdavača.

Raduju različitost tema, igrarije reči, pokušaji da se prisustvom životinja, dečjih drugara, koje čak i “pozajmljuju” njihova imena, obogati eventualni “dramski” zaplet, da se “bontonovski”, i to u stihu, naglasi da u tramvaju treba ustupiti mesto starijima... Ima tu i hrabrih pokušaja da se u pesmi “ogoli” istina da decu ne donose rode, već da se rađaju iz jajne ćelije... Ono što će čitaocima privući pažnju je da je Zbornik ustvari mali zoološki vrt u čijim su kavezima – pesmama i meda, i zec, i ćuran..., ali je istovremeno i “pesmodrom” za kosmonaute i vanzemaljce, pa čak i oda iz srca i duše detinjstvu pesnika provedenom u Ivanjici na njenoj Moravici...

Gospođice (mislim da ih ima) i gospođe pesnikinje, gospodo pesnici, usuđujem se, sa strahom da ne budem pogrešno shvaćen, da primetim da ima nezavršenih pesama, da se ponegde nepotrebno upotrebljavaju strane reči, da pojedine strofe u nekim ostvarenjima imaju silom konstruisane rime, da su pesnička poređenja previše jednostavna...
Možda ćete se grohotom nasmejati kad vam, iako nekompetentan, uputim savet kako da sami, bez mudrovanja drugih, “izbrusite” ono što ste u dahu “prosuli” na papir... Stanite pred ogledalo i glasno odrecitujte svoju pesmu, potražite i melodiju koja bi po vašem mišljenju bila pogodna i zamislite da ste Rade Šerbedžija... Bez “patosa” , bez “dramljenja”..., po mogućstvu bez zastajkivanja i “gutanja” slova... Ako vam se reči opiru, ako čitanje nije tečno, ako se reči svađaju sa melodijom..., krenite u popravku onog što rogobatno zvuči...

Znam unapred da ćete biti zadovoljni i ponosni kada dovršite svog duha delo. I ne zaboravite savet onih koji su prevladali slatke pesničke muke: “Stvarajte, igrajući se, igrajte se, stvarajući!”

S poštovanjem, vaš (v je malo jer se obraćam svima), nadam se, budući FCB prijatelj, Peca Petrović Marš, poznatiji kao Čika Peca.