SUNCE OVOG DANA Pismo Andriću

Odlomak :
RAZUM I BOL
Za seljaka je razum kao razvratna žena,
majstorije zna a dušu ne miluje.
Maksim Gorki
Dragi Ivane,
Vas karizmatični biologisti nisu naročito impresionirali. Sve to autentično blejanje, njakanje, režanje, urlanje, samosažaljenje, razmetanje, podvriskivanje, sve to… vrckanje vam je bilo svejedno kao ren posle ručka.
Iskrenost je bespomoćnost, pretpostavljam. Trčanje sa bikovima u Pamploni u lukavom i preopreznom svetu.
Zbunjivali su vas ljudi koji autentičnost mogu shvatiti samo kao potpunu nepromišljenost, na granici beslovesnosti. A i vi ste zbunjivali njih. Zamarala vas je stalna ucena sentimentalnim haosom.
Plašili ste se da kao ptica sa nerazumnim pogledom možete odleteti sa ovoga sveta.
Samo relativno bestrasni ljudi misle da strast treba stalno rasplamsavati. Vas su strasti dovoljno namučile i znali ste da se tako ozbiljan protivnik mora obuzdavati.
Vi ste upozoravali da naši ljudi odbijaju da plate cenu razmišljanja i planiranja pa sve plaćaju najvećom cenom – cenom života. Čudno je kako je ova belodana istina i danas nepopularna.
Razum je jedna trunka, zanemarljiva količina među velikim silama, ali… Jedan odsto je razlika između DNK šimpanze i čoveka, i u tom jedan odsto su i raketa i Pol Kle i Monteverdi i Tesline munje i čipke iz Burana i Dobrote i komplikovane frizure i neonska svetla Tokija.
***
– Što kod nas toliko mrze razum – upitao sam urednika kulture jednog beogradskog magazina.
– Pa kad je dosadan – odgovorio je on.
Vi, dragi Ivane, niste delili endemski strah od razuma.
Po vama, rad je vrsta protivotrova.
Protiv bola.
Ako nam se ne sviđa – ostaje vam bol.