DOKTORA VALENTINA TRUBARA I SESTRE MU SIMONETE

DOKTORA VALENTINA TRUBARA I SESTRE MU SIMONETE POVEST ČUDNOVATIH DOGAĐAJA U SRBIJI

Novi roman Milisava Savića koji već samim naslovom priziva početak mističnog lavirinta srpske istorije u tri zagonetna narativa – ljubavno-pustolovni, esejistički i autopoetički, pokazuje kako autentična fikcija privida iskoračuje iz Istorije same i prelama se kroz sferu individualnog bića pisca, negirajući savremenu misao da u današnje post-postmodernističko vreme za književnost pripovedanje dobre priče deluje kao neka izgubljena veština.

Umećem pripovedanja koje čitaoca vodi u iluziju verodostojnosti ili verodostojnost iluzije, autor ovog romana otvara povlašćene prostore humorno-anegdotičnih priča o Srbiji kneza Miloša, u kojim se prate pustolovine glavnog junaka Valentina, slaviste i saradnika Jerneja Kopitara. On dolazi u Srbiju idući tragom Vukovih narodnih pesama i njegov glavni zadatak biće da pronađe mitska mesta srpske istorije kao što su crkva Janja, planina Urvina, grad Leđan...

Da su Tajna i Mističnost glavne vodilje kroz čudesne lavirinte (pseudo)istorije, potvrdiće uvođenje zagonetnog lika, Simonete, koja kao Valentinova sestra dolazi u Srbiju. Njen lik, ne slučajno otvara dijalog sa Savićevim prethodnim romanom La Sans Pareille, deleći misterije zagonetnog imena junakinje, koja svojim bivstvovanjem u fiktivnim prostorima usmerava borhesovsko „račvanje“ priče.

Tako ova knjiga postaje „roman preobražaja“ koji je ujedno Priča o potrazi, o vlasti i njenoj zavodljivosti, ali i Priča o ljubavi i suštini Bića. Istovremeno, ona je i karnevalsko-parodijski kolorit jednog vremena i vešto zamaskiran autoportret u kojem nas autor i ovaj put prerušen u multiplikovani Glas, iznova očarava svojim prisustvom i svojim odsustvom...

O AUTORU:
Milisav Savić rođen je 15. aprila 1945. u Vlasovu kraj Raške. Spada među najznačajnije savremene srpske pisce. Gimnaziju je završio u Novom Pazaru, a studije jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je s temom „Memoarska proza o prvom srpskom ustanku“, a potom i doktorirao s temom „Memoarsko-dnevnička proza o srpsko-turskim ratovima 1876-1878“.

Romani
„Ljubavi Andrije Kurandića“ (1972)
„Topola na terasi“ (1985)
„Ćup komitskog vojvode“ (1990)
„Hleb i strah“ (1991, Ninova nagrada)
„Ožiljci tišine“ (1996, Nagrada Miroslavljevo jevanđelje)
„Princ i serbski spisatelj“ (2008, Nagrada Laza Kostić)
„Čvarčić“ (2010)
„La sans pareille“ (2015, Nagrada Meša Selimović, Bora Stanković, Petar Kočić, Stefan Mitrov Ljubiša, Vukova nagrada)
„La sans pareille“, english editon, translated by Persida Bošković (2017)

Knjige pripovedaka
„Bugarska baraka“ (1969, nagrada lista „Mladost“)
„Mladići iz Raške“ (1977)
„Ujak naše varoši“ (1977, Andrićeva nagrada)

Druga dela

Književno-istorijska studija „Ustanička proza“ (1985, nagrada Pavle Bihalji)
„Sećanje i rat“ (2009)
„Dolina srpskih kraljeva“, dvojezično izdanje (2014, nagrade Ljubomir P. Nenadović, Grigorije Božović)
"Epic Serbia", translated by John White (2017)
"Epska Srbija" (2017, nagrada Dejan Medaković)

Multižanrovske knjige
„Fusnota“ (1994)
„30 plus 18“ (2005)
„Rimski dnevnik, priče i jedan roman“ (2008, Nagrada Dušan Vasiljev)
„Ljubavna pisma i druge lekcije“ (2013)
„Mali glosar kreativnog pisanja“ (2015).

Romani su mu prevedeni na grčki, engleski, slovenački, makedonski, bugarski, rumunski. Autor je leksikona „Ko je ko – pisci iz Jugoslavije“ (1994). Objavio je više knjiga prevoda sa engleskog i italijanskog. Priredio je antologije savremene američke pripovetke „Psihopolis“ (1988), savremene australijske pripovetke „Komuna te ne želi“ (1990), „Savremena italijanska pripovetka“ (1992), te „Modernu svetsku mini priču“ (sa Snežanom Brajović, 1993). Sastavljač je i antologije „Najlepše srpske priče“ (izbor, predgovor, komentari, 1996).
Dobitnik je brojnih značajnih nagrada.