Da bi otpočeo svoj novi život u Londonu, hirurg Vojkan je prinuđen da odredi sličnosti i razlike sa osobama koje sreće u novoj sredini, ali i da definiše sopstveni identitet. U traganju za vlastitim identitetom, on pristupa rekonstrukciji avanturističkog puta svog ujaka. U oba slučaja autor suprotstavlja pojedinca i kolektiv, lična humanistička i etička načela suprotstavlja kolektivnom metežu, jer je potraga za identitetom pitanje individualne slobode. I to jeste ključ romana: stvarni identitet je uvek identitet pojedinca i on je uvek narušen, ili u opasnosti od kolektiva, i to ne samo u ratnim okolnostima. Upečatljivo je što u ovom dinamičnom štivu po junake podjednaku opasnost predstavlja i strani neprijatelj i nacionalni korpus kome pripadaju, čime je pisac zadovoljio važan uslov u književnosti – da se bavi pojedincem, ne kolektivom. U romanu ima dokaza da i patriotizam čini lični identitet. Patriotizam ovih junaka ogleda se u humanizmu koji nose sa sobom, u ljudskim vrednostima koje masovne (nacionalističke) kampanje redovno zaobilaze. Poseban sloj u romanu je sudar i koegzistencija dva po prirodi prilično suprotstavljena mentaliteta, srpskog i engleskog. Sudar ta dva mentaliteta svodi se na lične relacije, na osnovne ljudske komponente. Zapravo, kada se otklone kolektivni ogrtači ostaju ljudi i ostaje prihvatljiva komunikacija.
